Simptom

Berlin poručio Ankari: Oslobodite Imamoglua, pa isporuka Jurofajtera

April 19, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ova odluka usledila je nakon nedavnog hapšenja turskog opozicionog lidera Ekrema Imamoglua, koje su njemački zvaničnici opisali kao “napad na tursku demokratiju”.

Turska već dugi niz godina nastoji da kupi avion četvrte plus generacije kako bi nadomestila sposobnosti svojih vazduhoplovnih snaga, koje se trenutno oslanjaju na avione F-16 i Fantom F-4.

Nemački veto je nezaobilazna prepreka jer se avion Eurofighter proizvodi kao zajednički projekat Ujedinjenog Kraljevstva, Italije, Španije i Nemačke.

Imamoglu, istaknuti rival predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, optužen je za korupciju u, kako turska opozicija kaže, politički motivisanom slučaju.

Ovaj razvoj događaja povećava napetost na južnom krilu NATO-a i doprinosi nestabilnosti u ionako složenoj geopolitici istočnog Mediterana. To takođe naglašava širu zabrinutost u Evropi zbog demokratskog nazadovanja u Turskoj.

Simptom/B92/Klix.ba

Merc: Ukrajinska vojska mora izaći iz defanzive

April 15, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Fridrih Merc obuzdao je očekivanja da će se nemačka privreda veoma brzo oporaviti nakon njegovog stupanja na dužnost kancelara početkom maja. Predsednik CDU-a je u intervjuu za ARD najavio brze reforme u korist rasterećenja privrede. Dodao je, međutim, da “neće biti brzih dobitaka”.

„Može potrajati i duže od 2025. pre nego što dođe do delotvornog učinka i vidljivih rezultata”.

Kao mere jačanja privrednog sektora u Nemačkoj Merc je naveo, između ostalog, smanjenje cena energije dogovoreno koalicionim sporazumom sa SPD-om, kao i uvođenje posebnih poreskih olakšica na godišnje investicije od 30 posto pa naviše. Nova vlada do leta želi da postigne da se raspoloženje u privredi potpuno promeni.

Do 2027. potencijalni privredni rast mogao bi se povećati sa 0,4 na 2 posto, rekao je Merc. Do kraja 2027. nova vlada mora usvojiti sve važne reforme.

Uskoro poseta Trampu

Carinsku politiku američkog predsednika Donalda Trampa Merc je označio kao “jednu od velikih nepoznanica za nemačku privredu”. Kako odgovoriti odnosno kako se pravilno postaviti prema uvedenim ili najavljenim carinima je, po rečima budućeg kancelara, veoma je „teško” pitanje. Utoliko je važnije da Nemačka “ponovno uspostavi privrednu konkurentnost kada su u pitanju cene proizvoda”.

Merc planira da još pre letnjih praznika obavi svoju prvu posetu SAD. Sa predsednikom Trampom će se “naravno prvo opustiti uz neformalan razgovor”, a zatim će se tražiti zajednički interesi. Kao teme razgovora Merc je naveo Ukrajinu, Kinu i carinsku politiku.

Povećanje poreza – nikad ne reci nikad

Osvrnuo se na koalicione pregovore sa socijaldemokratama, kada je rekao da neće potpisati koalicioni sporazum koji uključuje povećanje poreza za bogate, što je tražio SPD. Na pitanje da li generalno isključuje povećanje poreza tokom celog svog mandata, odgovorio je:

“Nikada ne reci ‘nikad’.” Jer, krize dovode do “nove normalnosti”.

Merc se obavezao na reformu poreza na dohodak navedenu u koalicionom sporazumu, ali ju je uslovio pristankom saveznih pokrajina na to.

“Smanjenje poreza na dohodak želimo da sprovedemo”, naglasio je.

Ali u tom slučaju moramo biti u stanju da izdržimo gubitke poreskih prihoda u milijardama. Osim toga, to je zajednički porez, koji ide saveznoj vladi, pokrajinama i opštinama. “Za to nam je uvek potrebna i saglasnost Bundesrata. Želim da to ostvariimo, moramo videti da li ćemo uspeti”, naglasio je predsednik CDU.

Taurus za Ukrajinu?

Govoreći o spoljnojj politici, posebno o ruskom agresorskom ratu protiv Ukrajine, Merc je Kijevu stavio u izgled isporuku krstarećih raketa “Taurus”.

Evropski partneri već isporučuju krstareće rakete, naglasio je šef CDU-a:

“Britanci to rade, Francuzi to rade, Amerikanci to ionako rade.”

Merc je dodao da o isporuci taurusa mora tražiti saglasnost “i ako se postigne saglasnost, onda bi Nemačka trebalo da se uključi”. Jer:

“Ukrajinska vojska mora izaći iz defanzive, ona uglavnom samo reaguje na ruske napade”, rekao je Merc.

Sumi je je nedvosmisleno ratni zločin

Nakon razornog raketnog napada na ukrajinski grad Sumi, Merc je ruskog predsednika Vladimira Putina optužio za ratni zločin.

“To je nedvosmisleno ratni zločin, i to težak ratni zločin”, rekao je.

Došlo je do dva talasa napada, “Drugi je usledio kada su spasioci pokušavali da pomognu žrtvama. To je perfidna igra, koju je teško nadmašiti”.

U ruskom napadu balističkim raketama na grad Sumi poginulo je viš od 30 ljudi. Više od 100 civila je povređeno.

Simptom/DW na srpskom/ARD

Sednica Bundestaga za izbor novog kancelara Nemačke 6. maja

April 15, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kako je saopšteno, predsednica Bundestaga Julija Klekner namerava da tog dana sazove parlament kako bi bio izabran šef vlade.

Preduslov je da do tada bude odobren koalicioni sporazum od strane CDU, Hrišćanske socijalne unije Bavarske (CSU) i Socijaldemokratske partije (SPD), kao i predlog Merca za saveznog kancelara od strane nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera.

Simptom/Euronews.rs

Berlin najavio novu pomoć Kijevu

April 11, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Naveo je da će paket posebno uključivati: četiri kopnena odbrambena sistema IRIS-T i 30 raketa za PVO sisteme “Patriot”.

Pistorijus je takođe rekao da će lideri razgovarati o zahtevu Ukrajine za proizvodnju projektila lokalno po licenci.

Simptom/RTS/Guardian

Nemačka ukida ubrzanu dodelu državljanstva, ograničava spajanje porodica

April 10, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Prethodna vlada sastavljena od socijaldemokratske SPD, Zelenih i liberalne FDP usvojila je zakon da dobro integrisani doseljenici u Nemačku mogu da dobiju državljanstvo već posle tri godine.

Ipak, u koaliconom sporazumu demohrišćanske Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i njene sestrinske bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), koji je predstavljen 9. aprila, ostaje se pri ranijoj odluci o skraćenju roka za sticanje državljanstva sa osam na pet godina, a ostaje i odluka prethodne vlade o priznavanju dvojnog državljanstva.

Mogućnost posedovanja dvojnog državljanstva u Nemačkoj nije postojala do dolaska na vlast SPD, Zelenih i FDP pod kancelarom Olafom Šolcom.

Sporazumom nove vladajuće koalicije predviđeno je, međutim, ograničenje spajanja sa porodicom za migrante koji u Nemačkoj uživaju supsidijarnu zaštitu, dakle nisu azilanti, niti imaju status izbeglica.

Takva mogućnost da dovedu porodice postojaće u mandatu nove vlade samo u izrazito ozbiljnim slučajevima. Do sada je za najbižu rodbinu osoba sa nekom vrstom međunarodne zaštite u Nemačkoj postojao kontingent od 1.000 dozvola mesečno za ulazak u zemlju.

Supsidijarna zaštita nije isto što i izbeglički status ili azil, ali dozvoljava osobama za koje bi povratak u matičnu zemlju mogao da bude opasan ili kojima preti nepravda ili tortura da ostanu u Nemačkoj.

Ranije je, sredinom marta ove godine, Austrija usvojila odluku da azilantima ukine pravo na spajanje sa porodicom, iako je sporno koliko je to u skladu sa pravom Evropske unije, konvencijama o ljudskim pravima i uprkos kritikama stručnjaka i nevladinih organizacija.

Simptom/Dnevni evropski servis

Nemačka: CDU i SPD postigli dogovor o novoj vladi

April 9, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Konzervativna alijansa CDU/CSU odnela je pobedu na saveznim izborima 26. februara, a prethodnu vladu predvodio je socijaldemokrata Olaf Šolc.

Uspeh na izborima ostvarila je i krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), ali su konzervativci odbili mogućnost stvaranja koalicije sa tom strankom.

Simptom/Euronews.rs/Tanjug

Berlin o američkim carinama: Nemačka mora, hitnije nego ikada, da obnovi svoju međunarodnu konkurentnost

April 7, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Situacija na međunarodnim tržištima akcija i obveznica je dramatična i preti da se dodatno pogoršava. Zbog toga Nemačka mora, hitnije nego ikada, da obnovi svoju međunarodnu konkurentnost. Ovo pitanje mora biti u središtu pregovora o koaliciji”, poručio je Merc, prenosi Rojters.

Zajedno sa drugim zemljama Evropske unije, Nemačka je suočena sa carinama od 25 odsto na izvoz čelika, aluminijuma i automobila u SAD, kao i “recipročnim” carinama od 20 odsto na gotovo svu američku robu.

Ove carine dodatno otežavaju ekonomske izazove s kojima se suočava Nemačka i zakomplikovaće pokušaje buduće koalicione vlade da izvuče najveću evropsku ekonomiju iz dvogodišnje recesije.

Simptom/Euronews.rs/Tanjug

Nemačka industrija mesečno gubi više od 10.000 radnih mesta

March 30, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Radno mesto Lukasa Emeriha je na pisti frankfurtskog aerodroma. Radi za Lufthanzu kao nadzornik za utovar putničkih aviona, jer ne prevoze samo putnike i njihov prtljag, već i drugu robu, na primer, poštu.

Ovaj 21-godišnjak je izučio za auto-mehatroničara, ali ga je oduvek više fascinirala avijacija nego automobili. Nakon završene obuke, prijavio se za posao u Lufthanzi, brzo stekao potrebne kvalifikacije.

“Najveći izazov u ovom poslu je upravljanje vremenom – osigurati da je sve pravilno utovareno i da avion može da poleti na vreme. Stvarno je kul osećaj, svi su stariji od tebe, a ti potpisuješ da je sve bezbedno”, kaže Emeriha za ARD.

Trenutno na frankfurtskom aerodromu za Luftnazu radi 120 nadzornika za utovar aviona, a plan je da ove godine bude zaposleno još 60. Lufthanza ove godine namerava da širom sveta zaposli oko 10.000 novih radnika u različitim oblastima – od toga više od polovine u Nemačkoj.

Međutim, Lufthanza je po tome trenutno izuzetak u Nemačkoj.

Smanjenje broja radnih mesta planira 44 odsto firmi u industriji

Istraživanje Instituta nemačke privrede u Kelnu (IW) pokazuje da će ove godine samo 17 odsto kompanija zaposliti više radnika, dok 38 odsto planira smanjenje broja zaposlenih.

Posebno su loše prognoze u industriji – 44 odsto anketiranih firmi planira otpuštanja, dok samo 14 odsto predviđa nova zapošljavanja.

“To znači da će se već uočeni pad zaposlenosti u nemačkoj industriji nastaviti i ove godine”, navodi IW Köln.

Broj zaposlenih u industriji do novembra 2024. je bio oko 7,4 miliona dok je 2019. iznosio skoro 7,8 miliona. To predstavlja smanjenje od oko 350.000 radnih mesta u tom sektoru.

Gubitak “10.000 radnih mesta mesečno” u industriji

Enco Veber, naučnik Instituta za istraživanje tržišta rada u Nirnbergu, već duže vreme prati pogoršanje situacije na tržištu rada kao posledicu ekonomske krize:

“Nemačka se nalazi u ekonomskom padu, što sada sve više utiče i na tržište rada. Nezaposlenost raste već treću godinu zaredom”, kaže Veber.

Od 2017. stopa nezaposlenosti u Nemačkoj je u proseku bila ispod šest odsto. Prošle godine je prvi put porasla na šest procenata, dok je u januaru i februaru ove godine dostigla 6,4 odsto.

“S obzirom na ekonomsku situaciju i pad privrednog rasta, zaposlenost je i dalje na relativno stabilnom nivou”, ocenjuje Veber.

Međutim, to se, kako kaže, može pripisati tome što sektor usluga trenutno nadoknađuje gubitke radnih mesta u industriji:

“Trenutno se različite grane privrede razvijaju nejednako kao retko kada ranije”.

Industrija je najviše pogođena krizom: “Gubimo više od 10.000 radnih mesta mesečno”, kaže Enco Veber.

U kompanijama ZF, Kontinental, Tisenkrup i Folksvagen u narednim godinama ugroženo je oko 70.000 radnih mesta. Pored toga i Šefler, Porše, Boš i Ford planiraju da ukinu hiljade radnih mesta.

Nekada se ovde radilo do penzije

Na udaru su u poslovi poput njegovog: Pablo Ole Šmit je softverski inženjer u kompaniji ZF u Fridrihshafenu, gde živi i radi skoro 20 godina. Sada strahuje za svoje radno mesto. Nekada je bilo gotovo nezamislivo da neko napusti ZF pre penzije.

Prema informacijama Handelsblata taj nemački proizvođač auto-delova ZF, drugi po veličini u zemlji, razmatra potpuno odvajanje sektora “Elektrifikovane pogonske tehnologije”, interno nazvanog E-Divizija.

Odvajanje ovog sektora pogodilo bi više od 32.000 zaposlenih odnosno svakog petog zaposlenog.

“Moja partnerka i ja radimo u E-diviziji, tako da sada oboje strahujemo za posao. Uskoro ću napuniti 50 godina. Pitam se kakva mi je perspektiva da nađem dobar posao”, kaže u razgovoru za ARD.

Nedostatak stručne radne snage u Nemačkoj opada

Posebno jer je i za visokokvalifikovane radnike sve teže pronaći posao – nedostatak stručne radne snage u industriji opada.

Prema istraživanju ifo instituta, u januaru 2025. samo 18 odsto industrijskih preduzeća prijavilo je manjak stručnjaka, dok je u trećem kvartalu 2022. taj procenat iznosio 44,5 odsto.

Generalno gledano, nestašica kvalifikovanih radnika u Nemačkoj se smanjuje. Dok je u trećem kvartalu 2022. gotovo polovina svih kompanija imala poteškoće u pronalaženju kvalifikovane radne snage, u januaru 2025. taj procenat pao je na 28,3 odsto.

U sektoru usluga potreba je i dalje iznad proseka – iznosi 35,1 odsto.

Enco Veber naglašava da to nije samo posledica problema postojećih kompanija:

“Broj novih radnih mesta nikada nije bio niži. Osnivanje novih preduzeća u industriji nikada nije bilo na ovako niskom nivou. Nove investicije padaju već godinama”.

Vojna industrija cveta

Postoje, međutim, i izuzeci – pre svega vojna industrija, koja doživljava procvat. Najveći nemački proizvođač oružja, Rajnmetal, povećao je prihode za više od 30 odsto u prvih devet meseci tekuće poslovne godine.

Dva pogona u kojima se trenutno proizvode civilne komponente za vozila uskoro bi mogla preći na proizvodnju za vojnu industriju.
Neki bivši zaposleni u ZF već su pronašli nova radna mesta u vojnoj industriji.

Za Pabla Ole Šmita to ipak nije opcija. Ipak, razume kolege koji su otišli, jer se kriza u ZF-u već oseća i u njihovim primanjima.

“Prvi finansijski rezovi su već počeli: bio sam zaposlen na ugovor od 40 sati nedeljno, ali je taj ugovor već ukinut i smanjen na 35 sati”, ističe Ole Šmit.

Kao što je smanjena radna nedelja, tako su smanjena i primanja – sada mu je plata manja za oko 14 odsto.

Industrijski radnici i dalje među bolje plaćenima

I pored već osetnih finansijskih rezova, radnici u industrijskim preduzećima i dalje spadaju među bolje plaćene.

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, u aprilu 2024. zaposleni s punim radnim vremenom u Nemačkoj u proseku su zarađivali 4.634 evra bruto mesečno dok su u industriji plate bile 100 evra veće.

Nešto niže zarade su u uslužnim delatnostima, poput ugostiteljstva ili saobraćajnog sektora, gde je prosečna bruto plata bila 30 evra manja od prosečne, odnosno 130 evra manja u odnosu na prosek u industriji.

Simptom/RTS/DW

Tenkovi umesto automobila – menja se nemačka industrija, pa i tržište rada

March 26, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

U aktuelnoj studiji konsultantske firme EU i Dekabanke procenjuje se da će “evropske članice NATO u narednim godinama godišnje ulagati 72 milijarde evra u naoružanje i time stvoriti, odnosno obezbediti 680.000 radnih mesta u Evropi”.

Slične rezultate donosi i istraživanje konsultantske firme “Kirni”. Ipak, tačan broj potrebne stručne radne snage zavisiće od nivoa izdataka za odbranu. Ako evropske države u budućnosti izdvoje dva odsto svog bruto društvenog proizvoda (BDP) za odbranu, kao što to nalažu pravila NATO, do 2030. godine nedostajaće oko 160.000 stručnjaka.

“Uz umereno povećanje od 2,5 odsto BDP moglo bi da bude oko 460.000 nepopunjenih radnih mesta, a uz značajan porast od 3 odsto čak do 760.000”, navode autori studije Gido Hertel i Nils Kulvajn.

Posebno nedostaju stručnjaci za veštačku inteligenciju i analizu velike količine podataka (big data).

Odakle će doći radna snaga?

Proizvođači oružja, radarske tehnologije ili prenosnih sistema za borbena vozila ne traže samo nove radnike, već i proizvodne lokacije za očekivani priliv narudžbina.

Logično je posegnuti za privrednim granama koje su u krizi.

“Profitiramo od problema automobilske industrije”, kaže Oliver Dere direktor bavarske kompanije “Henzolt” koja proizvodi visokoefikasne radare.

Visokoefikasni radari se koriste, recimo u Ukrajini, za protivvazdušnu odbranu. Jedan od njihovih sistema može da otkrije čak i nevidljive, tj. stelt-bombardere, poput američkog F-35, izrađene od materijala koji ih čine gotovo nevidljivim za radar.

Kompanija već pregovara s automobilskim dobavljačima “Kontinentalom” i “Bošom” o preuzimanju njihovih radnika, potvrđuje Dere.

U istočnonemačkom Gerlicu, na granici sa Poljskom, koncern za proizvodnju naoružanja KNDS preuzima fabriku proizvođača vozova “Alstom”, koja je trebalo da bude zatvorena 2026. godine.

Koncern planira da preuzme polovinu od 700 radnika. U bivšoj fabrici vozova proizvodiće se delovi i moduli za tenkove “Leopard 2”, “Puma” i “Bokser”, a proizvodnja bi trebalo da započne 2025. godine.

Konkurentski “Rajnmetal” takođe se oslanja na radnike iz drugih sektora, u toj kompaniji jedan bivši stručnjak za specijalne komponente u naftnoj industriji sada proizvodi cevi za tenkove u fabrici kompanije u severnoj Nemačkoj, a jedna bivša kozmetičarka lakira tenkovske granate.

Koliko je lak prelazak u namensku industriju?

Prelazak iz civilne u namensku industriju nije uvek jednostavan, ukazuje Eva Brikner u intervjuu za DW.

“To je moguće samo za određene pozicije i uz stručne specijalizacije”, kaže konsultantkinja specijalizovana za bezbednosnu i vojnu industriju.

Dodaje i da radnik na proizvodnoj liniji u “Folksvagenu” može da pronađe posao u nekim firmama za proizvodnju naoružanja. Pa i da razvojni inženjer može da pređe u namensku industriju nakon određenog perioda prilagođavanja.

Ali to nije moguće za sva zanimanja, na primer za specijaliste prodaje ili nabavke, upozorava Brikner.

Hans Kristof Acpodijen, glavni direktor Saveza bezbednosne i vojne industrije, ističe da je u mnogim firmama za proizvodnju naoružanja obavezna bezbednosna provera zaposlenih, što kako kaže, može da potraje.

“Trenutne procedure za odobravanje tih dozvola nisu dovoljno brze kako bi omogućile brzo prilagođavanja radnika”, kaže on za DW.

U toj proceduri veliku ulogu igra takozvana lista država. Naime, nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova ima spisak zemalja koje predstavljaju bezbednosni rizik.

Na tom spisku su Avganistan, Kina, Vijetnam, Irak, Iran, Sirija, Rusija i bivše sovjetske republike. Duži boravak u nekoj od tih zemalja može da bude prepreka za zapošljavanje u namenskoj industriji.

Američki stručnjaci dolaze u Evropu?

Evropa neće moći brzo da pronađe dovoljno stručne radne snage i menadžera za potrebe namenske industrije. Tu bi u pomoć mogli da stignu oni iz SAD-a, kaže Eva Brikner.

“Tramp je najavio smanjivanje izdataka za istraživačke institute i univerzitete, što otvara priliku za Evropu”, objašnjava Brikner.

Sjedinjene Države su do sada s elitnim univerzitetima i velikim izdacima za istraživanja privlačile vrhunske stručnjake iz čitavog sveta.

“Ali ako se ta sredstva smanje, Evropa može da kaže, ‘mi ćemo biti motor inovacija i privući ćemo talentovane ljude'”, smatra Brikner.

Ističe da već dobija upite iz SAD, nekim stručnjacima nije produžena Zelena karta, a neki osećaju da više nisu cenjeni u Sjedinjenim državama.

“Mnogi se pitaju da li žele da podržavaju novi američki politički i geopolitički smer. To je velika prilika za Evropu i trebalo bi je iskoristiti”, ističe Brikner.

Koji profili još nedostaju?

Prema mišljenju Eve Brikner, namenska industrija mora da pronađe nove načine za privlačenje radne snage. Između ostalog, smatra da bi više žena na vodećim pozicijama u industriji kojom dominiraju bivši vojni oficiri moglo da donese pozitivne promene.

Nils Kulvajn iz konsultantske firme “Kirni” upozorava da digitalizacija menja profil traženih radnika.

“Stručnjaci za IT, veštačku inteligenciju i analitiku podataka izuzetno su traženi, ali ih nema dovoljno”, objašnjava Kulvajn.

Eva Brikner ističe da će kompanije u budućnosti morati da preduzmu još nešto kako bi privukle potrebne stručnjake.

“Sigurna sam da će morati da povećaju ponuđene plate kako bi bili konkurentni na tržištu rada”, zaključila je Brikner .

Simptom/RTS/DW/Tomas Kolman

Berlin, Pariz i London pozivaju na hitan prekid vatre u Gazi

March 22, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Pozivamo Izrael da obnovi humanitarni pristup, uključujući vodu i struju, i da obezbedi pristup medicinskoj nezi i privremenim medicinskim evakuacijama u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom”, navodi se u zajedničkom saopštenju ministara spoljnih poslova tri zemlje, poznatijeg kao format E3, prenosi Rojters. Ministri su rekli da su “zgroženi civilnim žrtvama” i pozvali palestinske militante iz Hamasa da oslobode izraelske taoce.

U saopštenju se naglašava da se sukob između Izraela i Palestinaca ne može rešiti vojnim sredstvima i da je dugotrajni prekid vatre jedini kredibilan put ka miru.

Ministri su naglasili da su “duboko šokirani” incidentom u kojem je pogođena zgrada Kancelarije UN za projektne usluge u Gazi i pozvali na istragu o tom događaju.

Simptom/B92/Tanjug

Veliko rasipanje nemačkog novca, trema za EU

March 21, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Mesec dana nakon izbora koji su Fridriha Merca skoro sigurno učinili sledećim liderom u Berlinu, gornji dom parlamenta je u petak odobrio istorijsku promenu osnovnog zakona zemlje kako bi se iz strogih pravila o trošenju zemlje isključile investicije u odbranu iznad 1 odsto privrednog proizvoda, zajedno sa fondom od 500 milijardi evra za infrastrukturu i zelenu energiju, čime je odobrena konačna skupština.

Dok su nemački saveznici u Evropi uveliko pozdravili dugo očekivano popuštanje Berlina, postoji osećaj nelagodnosti zbog uticaja koji bi to mogao da ima u vreme kada se ekonomije još uvek bore da se oporave nakon dvostrukih šokova Kovida i sukoba u Ukrajini, i sa pretećom pretnjom trgovinskog rata sa SAD.

Simptom/Politiko

Nemačka: Reaktiviranje Severnog toka – potpuno pogrešan potez

March 18, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Gasovod Severni tok 1 snabdevao je Nemačku gasom u periodu od 2011. do 2022. godine, a gasovod Severni tok 2, vredan 11 milijardi dolara, završen je 2021. godine, ali nikada nije pokrenut jer je Nemačka obustavila taj projekat pre početka rata u Ukrajini, prenosi Rojters.

“Ukrajinci su još pod ruskom agresijom i zato smatram da je potpuno pogrešan potez razgovarati o potencijalnom reaktiviranju gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2 u slučaju da budu popravljeni”, rekao je Habek novinarima u Briselu.

U septembru 2022. godine, jedna od dve linije gasovoda Severni tok 2 je oštećena misterioznim eksplozijama, zajedno sa obe linije gasovoda Severni tok 1 i do sada niko nije preuzeo odgovornost za nastalu štetu

Simptom/B92/Tanjug

Zaposleni na aerodromima u Nemačkoj u jednodnevnom štrajku, otkazane hiljade letova

March 10, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Zbog štrajka došlo je do poremećaja reda letenja na aerodromima u Frankfurtu, Minhenu, Štutgartu, Kelnu, Bonu, Dizeldorfu, Dortmundu, Hanoveru, Bremenu, Hamburgu, Berlinu i Lajpcigu. Na aerodromu u Frankfurtu otkazano je 1.054 od 1.116 planiranih poletanja i sletanja, prenosi Dojče vele.

Svi redovni polasci i dolasci na berlinskom aerodromu su otkazani, dok je aerodrom u Hamburgu saopštio da neće biti mogući odlazni letovi.

Aerodrom “Keln/Bon” saopštio je da neće obavljati redovne putničke usluge, dok je aerodrom u Minhenu savetovao putnike da očekuju “znatno smanjen red letenja”.

Nemačka avio-kompanija “Lufthanza” saopštila je da će biti “kašnjenja i velikih otkazivanja” na svim njihovim letovima.

Aerodrom u Hamburgu je prvi pogođen štrajkom jer su radnici obustavili rad u nedelju bez prethodne najave.

Sindikat “Verdi” pozvao je na štrajk zbog toga što sa poslodavcima nije postignut dogovor o povećanju plata.

Taj sindikat zahteva potpisivanje kolektivnog ugovora o platama za gotovo 2,5 miliona radnika u javnom sektoru.

Nemačka vlada i lokalne opštine saopštile su da predlozi sindikata, uključujući povećanje plata za osam odsto, veće bonuse i tri dodatna slobodna dana, nisu finansijski održivi. Sledeća runda pregovora o platama zakazana je za petak u Potsdamu u blizini glavnog grada Berlina.

Simptom/Tanjug/DW

Usred neizvesnosti u vezi sa američkim obaveštajcima, nemački zakonodavci pokreću špijunsku mrežu ‘Euro Eies’

March 9, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Konstantin fon Noc, predsednik nemačkog parlamenta za nadzor obaveštajnih službi, pozvao je Nemačku i njene evropske saveznike da uspostave sopstvenu mrežu za razmenu obaveštajnih podataka.

„Potreban nam je format evropske obaveštajne saradnje — nazovite ga „Euro Eies“ — da bismo osigurali da jake države mogu brzo i bezbedno da razmenjuju informacije na jasnim pravnim osnovama“, rekao je on za POLITICO.

„Ne postoji način da u budućnosti povećamo sopstvene obaveštajne sposobnosti”

Njegov predlog dolazi kada prelomi u razmeni obaveštajnih podataka između Sjedinjenih Država i njihovih saveznika podižu uzbunu u Berlinu. Iznenadna odluka CIA-e da suspenduje razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom — koju je u sredu potvrdio direktor Džon Retklif — povećala je zabrinutost da bi se slična ograničenja mogla proširiti i na Nemačku, dodatno ugrozivši bezbednost Evrope.

„Ovo je promena paradigme koja bi nas teško pogodila“, rekao je za POLITICO Roderich Kiesevetter, zamenik predsednika odbora Bundestaga za nadzor obaveštajnih službi. „Decenijama smo se oslanjali na kapacitete američke obaveštajne službe. Ako nam se ovo oduzme, moramo brzo razviti alternativne strukture.”

Nemačke bezbednosne agencije dugo su zavisile od američkih obaveštajnih službi da prate terorističke pretnje, sajber napade i špijunske aktivnosti. Kizeveter je upozorio da bi Nemačka bez pristupa američkim obaveštajnim podacima mogla izgubiti ključna rana upozorenja.

Simptom/Politiko

Nemačko javno mnjenje: SAD više nisu pouzdani partner

March 8, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Glasanje za Bundestag održano je 23. februara i otada, a pobednici izbora, Demohrišćani (CDU/CSU) i do sada vladajuća Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), već su postavili prve temelje za moguću novu koaliciju. Tri stranke složile su se da žele ogromna ulaganja u dotrajalu infrastrukturu u Nemačkoj, kao i u odbranu zemlje.

Građani u načelu podržavaju te planove. Dve trećine odobrava veći budžet za Bundesver, a osam od deset njih podržava ulaganja u infrastrukturne projekte. To proizlazi iz aktuelnog „Nemačkog trenda“ (Deutschlandtrend) koji redovno za javni servis ARD sprovodi institut za istraživanje javnog mnjenja Infratest-dimap. Novo reprezentativno istraživanje sprovedeno je 4. i 5. marta i u njemu je učestvovalo 1.325 građana Nemačke s pravom glasa.

Odakle novac?

Problem buduće savezne nemačke vlade je sledeći: za oba projekta, dakle i za ulaganja u odbranu i u infrastrukturu, nedostaju sredstva u budžetu. Jasno je da će država morati da se zadužuje za stotine milijardi evra. Ima li taj plan podršku građana?

Sveukupno, šest od deset birača, a pritom više od dve trećine pristalica CDU/CSU, podržava povećanje zaduživanja. Pristalice Alternative za Nemačku (AfD), stranke čiji su delovi i zvanično proglašeni za ekstremno desničarske, uglavnom su protiv.

Nemačka se naoružava

Bio bi to do sada najveći paket zaduživanja u nemačkoj istoriji. Planira se da se u sledećih deset godina uloži 500 milijardi evra u modernizaciju infrastrukture. Za to bi trebalo da se uspostavi poseban fond finansiran kreditima. Kako bi se omogućilo zaduživanje za veće izdatke za odbranu, trebalo bi promeniti tzv. „kočnicu zaduživanja“ pravilo upisano u nemački ustav.

„Šta god treba“ – tim rečima je verovatni budući kancelar, demohrišćanin Fridrih Merc, naglasio nameru buduće vlade da značajno poboljša vojne sposobnosti Nemačke. To je reakcija na spoljnu politiku američkog predsednika Trampa. On je pre šest nedelja ponovo preuzeo dužnost i počeo da dovodi u pitanje gotovo sve što je do sada definisalo njegovu zemlju i njene odnose sa partnerima. To snažno utiče na to kako Trampa i SAD doživljavaju nemački građani.

Svaki drugi Nemac kaže da se njegovo mišljenje o Donaldu Trampu pogoršalo otkako je preuzeo dužnost predsednika Sjedinjenih Država. Tek svaki sedmi izražava pozitivan stav prema američkom predsedniku. Istovremeno, ugled SAD u Nemačkoj pada i doseže novi najniži nivo ikad izmeren u istraživanju „Nemački trend“. SAD su još uvek partner kojem Nemačka može da veruje samo za jednog od šest birača. Tri četvrtine ispitanika smatra da NATO-saveznici trenutno ne mogu da se oslone na zaštitu SAD.

Nemci za NATO

Nemački građani ne dovode u pitanje postojanje NATO. Čak 84 odsto njih izjavljuje da je Severnoatlantski savez važan za obezbeđivanje mira u Evropi. Ipak, veća nezavisnost Evrope od te vojne alijanse nailazi na simpatije: svaki drugi ispitanik podržava ideju o stvaranju evropskog vojnog saveza.

Veliki pad ugleda SAD među Nemcima povezan je s američkim zaokretom u politici prema Ukrajini. SAD su obustavile isporuke oružja Ukrajini, koju je napala Rusija. Zvanična poseta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Beloj kući dodatno je produbila jaz između Vašingtona i Kijeva.

Evropljani žele da nastave da pomažu Ukrajini u njenoj odbrani od agresije. Ipak, šest od deset nemačkih građana smatra da je nerealna namera evropskih zemalja nadoknade američku podršku Ukrajini. Evropa to nije u stanju učiniti, smatraju ispitanici.

Zabrinuti zbog Ukrajine

A šta ako bi se postigao sporazum o prekidu vatre između Rusije i Ukrajine? Učešće Nemačke u očuvanju mira s vojnicima Bundesvera podjednako nailazi i na podršku i na odbijanje među građanima.

SAD vrše pritisak i, čini se, žele po svaku cenu da postignu mirovne pregovore između Ukrajine i Rusije. Zelenski bi bio zadovoljan već i kada bi se postigao prekid vatre „na nebu i moru“, kako je to rekao uoči samita EU u Briselu 6. marta. Rusija i dalje neumorno bombarduje Ukrajinu. Ljudi svakodnevno ginu, a strahote rata se nastavljaju. I Nemci su zbog toga zabrinuti. S obzirom na sve nesigurniju situaciju, skeptični su oko budućnosti Evrope.

Prema istraživanju „Nemački trend“, 73 odsto ispitanika brine se za bezbednost u Evropi. Njih 68 odsto saoseća s narodom Ukrajine – iako se mora reći da je taj procenat 14 odsto manji nego pre dve godine. Dve trećine ispitanika zabrinuto je da bi Evropa mogla da bude bespomoćna pred onim što planiraju američki predsednik Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin. Isto toliko ispitanika zabrinuto je i zbog odnosa SAD i Nemačke.

Kako dalje u Nemačkoj?

Iako su pregovori između Demohrišćana i SPD-a u toku, još uvek svaki drugi Nemac strahuje da nakon izbora neće biti stabilne vlade.

Političko raspoloženje u zemlji, međutim, gotovo da se i ne razlikuje od stvarnih rezultata izbora pre dve nedelje. Ako bi se sada ponovo glasalo, CDU/CSU bi s 29 odsto bio daleko najjača politička snaga, a sledila bi ih AfD s 21 odsto. SPD bi mogla da računa na 16 odsto, dok bi Zeleni dobili 12 odsto glasova. Levica bi osvojila devet odsto.

Simptom/DW na srpskom/Sabine Kinkarc

Marija Zaharova: Nemačka da proceni rizike, igra se vatrom podrške terorističkim organizacijama

March 6, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Nemačka se igra vatrom podržavajući takve grupe, istakla je ona na brifingu.

Zaharova je istakla da je lideru RDK zabranjen ulazak u Nemačku, ali da njegova stvar u zemlji „istrajava“, a nemačke vlasti ne obraćaju pažnju na aktivnosti koje sprovode članovi grupe.

“Berlin se igra vatrom tako što je u interakciji sa njom, a vatra bi se lako mogla proširiti na Nemačku. Toplo preporučujemo Nemačkoj da proceni rizike povezane sa podrškom takvim organizacijama. Nemačka je već imala gorko iskustvo u tom pogledu”, naglasila je Zaharova.

Simptom/TASS

« Previous Page
1
…
7
8
9
10
11
…
17
Next Page »

# Nemačka