I odnosu na prethodnu nedelju, cena dizela ostaje ista, dok je benzin jeftiniji za tri dinara po litru.
Nove cene goriva biće objavljene narednog petka.
RTS
Objavljene nove cene goriva
Nove cene goriva biće na snazi do sledećeg petka 13. septembra.
U odnosu na prošlu nedelju cena dizela je ostala ista, dok je cena benzina pala za tri dinara
N1
Bajatović: Gasa će biti dovoljno i neće biti poskupljenja do kraja grejne sezone
“Gasa će biti dovoljno i Srbija se sigurno neće smrzavati”, rekao je Bajatović za Tanjug.
S tim u vezi je naglasio da je puno skladište u Banatskom Dvoru.
“Ovde će biti 750 miliona metara kubnih, a imamo u Mađarskoj 163 miliona i mogu da potvrdim da će iz Azerbejdžana ići do dva miliona dnevno u periodu grejne sezone”, precizirao je direktor Srbijagasa.
Dodao je da uskoro s tim u vezi očekuje razgovor na gasnom forumu u Sankt Peterburgu i na energetskom forumu u Moskvi.
“Tamo ćemo da razgovaramo s našim glavnim partnerima, to je ruski Gasprom, o tome da koristimo one fleksibilne količine, o tih više od šest miliona koje su još davno dogovorili (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić i (ruski predsednik Vladimir) Putin, što apsolutno funkcioniše”, istakao je Bajatović.
On ističe da će grejanje biti stabilno, kao i da će “EPS po potrebi davati odgovarajuće količine električne energije”.
“Tu je i Naftna industrija Srbije, s obzirom na to da smo rešili probleme nakon što su uvedene sankcije na neki način toj srpskoj kompaniji, ali u većinskom vlasništvu u smislu kapitala ruskog Gasproma, tako da mi u suštini nestašicu energenata nećemo imati i nećemo se smrzavati”, poručio je on.
Prema njegovim rečima, najvažnije je da neće doći do rasta cene gasa, sigurno do kraja godine.
“Veoma je transparentno što je to socijalna cena gasa i za koga, iako doduše ima još uvek malo neplaćanja, jer naplata nije baš 100 odsto, nego je 96, a treba da je 98 odsto”, kaže direktor Srbijagasa.
Kada je reč o eventualnom poskupljenju grejanja, Bajatović se zapitao zašto ne bi bilo i nekog smanjenja, budući da je to vezano za cenu nafte, koja stalno varira.
“Cena nafte se vratila opet na 80 dolara, bila je na 95, pa će sada sići na 75 i tako dalje”, rekao je on.
Objašnjava i da postoji naftna formula, koja se neće mnogo menjati, jer se obračunava na period devet meseci u matematičkom smislu.
“I evo ja ću sada prognozirati: neće biti poskupljanje gasa domaćinstvima ni do kraja grejne sezone, što je dobra vest, a ponoviću ono što sam i ranije rekao, neće biti skokova u ceni gasa u snabdevanju za industriju”, poručio je on.
Spomenuo je uticaj toga što Srbija ima rast BDP-a i industrijske proizvodnje.
“Imamo tu čuvenu situaciju da ne možemo da priključimo ljudi koliko se javljaju, jer jednostavno nemamo toliko zaposlenih da bismo mogli sve to da organizujemo”, istakao je direktor Srbijagasa.
Bajatović je podvukao da ne treba očekivati bilo kakve probleme u snabdevanju gasom.
“Radićemo i sa Rusima, i sa Azerbejdžancima, i sa našim kolegama iz Mađarske, i čak preko turskog Botasa, a imamo izvesne mogućnosti koje se tiču terminala u Grčkoj”, napomenuo je on.
Tanjug
Strmoglav pad cena novih stanova
Produženi pad na tržištu nekretnina teško je pogodio drugu po veličini ekonomiju na svetu i njene potrošače, pri čemu analitičari navode da bi cilj Pekinga za rast BDP-a od pet odsto u 2024. godini mogao biti previše ambiciozan, čak i ako su se drugi ekonomski pokazatelji stabilizovali, prenosi Reuters.
Cene novih kuća pale su za 4,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je najoštriji pad od juna 2015. godine i dublji od pada od 4,5 odsto u junu, prema podacima Nacionalnog zavoda za statistiku (NBS). Analitičari ocenjuju da će kineskom tržištu nekretnina biti potrebne nove mere podrške.
Peking pojačava napore da podrži sektor koji je na vrhuncu činio četvrtinu ekonomije, uključujući smanjenje kamata na hipoteke i snižavanje troškova kupovine kuća. Vladine mere igraju određenu ulogu u podizanju tržišta, ali spoljni pad je ograničio efekte ovih politika, navode analitičari kineskog instituta Tongce Research.
Na mesečnom nivou, cene novih kuća su pale 13. mesec zaredom, smanjujući se za 0,7 odsto, čime je nastavljen tempo pada iz juna. Među 70 gradova koje je NBS istraživao, samo je u Šangaju i Sijanu zabeležen rast cena novih kuća na mesečnom nivou, dok je samo Šangaj zabeležio porast cena na tržištu preprodaje nekretnina.
Vladimir Jokanović/biznis.rs/B92
Dizel i benzin jeftiniji za dinar naredne sedmice
Nove cene goriva biće na snazi do sledećeg petka 09. avgusta. U odnosu na prošlu nedelju i dizel i benzin su jeftiniji za po jedan dinar.
Raste cena nafte u svetu
Prema podacima sa berzi, cena sirove nafte je porasla na 76,896 dolara, a cena nafte Brent pala na 80,057 dolara.
Evropski fjučersi gasa su se na otvaranju berze TTF prodavali po ceni od 36,9 evra za megavat-sat.
Novosti/Blic/RTS
Ovo su najbolji kompaktni automobili: Škoda apsolutni lider
Kompaktni automobili su univerzalna vozila. Mogu da posluže za najrazličitije namene, od porodičnih automobila, preko službenih za niže menadžerske pozicije, pa do vozila koja koriste službe raznih državnih organa, kao što je policija.
U Evropi je decenijama najprodavaniji automobil bio upravo jedan kompakt, Volkswagen Golf, sa prodajom koja se često kretala oko pola miliona primeraka godišnje.
I danas je Golf pri vrhu prodajnih top-lista, doduše sa nešto slabijim rezultatom, s obzirom da se evropsko tržište okreće pristupačnijim, potkompaktnim automobilima i krosoverima.
Nemački Auto Bild analizirao je koje marke automobila nude najbolje kompaktne modele, pri čemu ih je rangirao na osnovu tri parametra: kvaliteta, cene i dizajna, da bi na kraju napravio konačnu rang listu na osnovu sve tri karakteristike.
Michael Jasmund/Unsplash
Kada je reč o kvalitetu, lista najboljih deset marki (kompaktnih) automobila izgleda ovako:
- BMW
- Audi
- Mercedes
- Volkswagen
- Škoda
- Cupra
- Mazda
- Toyota
- Opel
- Subaru
Francusko Gomes/Unsplash
Što se tiče dizajna vozila, top-10 prema Auto Bildu izgleda ovako:
- Cupra
- DS
- BMW
- Audi
- Opel
- Seat
- Mercedes
- Peugeot
- Mazda
- Škoda
Hyundai Motor Group/Unsplash
Treći parametar je za mnoge i najbitniji prilikom kupovine automobila, a to je cena:
- Škoda
- Hyundai
- Kia
- Ford
- Opel
- BYD
- Seat
- Citroen
- MG
- Fiat
Na kraju, sveukupni pobednik je Škoda, a top-10 izgleda ovako:
- Škoda
- Cupra
- Opel
- BMW
- Hyundai
- Audi
- Kia
- Seat
- Mazda
- Volkswagen
Podsećamo, Škoda u segmentu klasičnih kompaktnih putničkih automobila ima dva predstavnika: bestseler model Octavia (dostupan u limuzinskoj i karavan verziji), i nešto manje popularan hečbek Scala.
AutoBild/B92
Jovan-Joca za “Simptom”: Organizujte putovanja tako da vam bude jeftino, ne tako daleko i sadržajno
Na tom tragu je portal “Simptom” odlučio da razgovara sa jednim od naših prepoznatljivih putopisaca, Jovanom (Jocom), koji, kako nam se čini, verovatno pruža najbolji model za organizovanje našeg odmora – da bude pristupačan, ekonomičan, ne tako dalek i naporan i istovremeno avanturističan i ispunjen brojnim impresijama.
I kada smo već na putovanjima, Jovan, kao već “iskusan” putnik, ističe da su ključne stavke koje moramo imati na umu kada planiramo putovanje najpre dobar plan, zatim istraživanje gradova putem interneta kako ne bismo gubili vreme, ali i istraživanje zemlje u koju idemo.
Jovan (Joca)/privatna arhiva
Objašnjava da je značajno da pogledamo vlogove, ali i savete drugih vlogera koji su već bili tamo. Zatim, kao ključnu stavku navodi da je neophodan dodatni novac sa strane, za svaki slučaj, jer, kako ističe, nikada ne znamo šta može da nam poremeti putovanje.
Uz to, nikako ne smemo da zaboravimo na roming internet, po mogućstvu eSIM, kao i ažuriranje Google mapa.
Posmatrano iz ovog ugla, prema rečima Jovanaa, putovanje i nije nešto što tek tako možemo da realizujemo, kao što sednemo u auto i odvezemo se do Košutnjaka.
Jovan (Joca)/privatna arhiva
A kada je reč o novcu, Savim napominje da je on “evropski putnik”, te da nikada ne nosi keš novac sa sobom, jer svuda po EU postoji mogućnost plaćanja karticom.
“Iz tog razloga sam otvorio dva računa u dve različite banke kako bih uvek imao alternativu”, kaže Jovan i naglašava da je bolje imati keš kada putujete po vanevropskim, arapskim i afričkim zemljama.
I kada smo već prilično „duboko“ zašli u organizovanje našeg putovanja, nekog potencijalnog, nekog Simptomovog, pitali smo ga i na šta treba da obratimo pažnju kada biramo smeštaj, te da li je u tom smislu ključna cena smeštaja, higijena u samom smeštaju ili hrana koju nude domaćini:
“Nikada mi nije posebno bitan smeštaj, jer najmanje provodim vreme u njemu. Bitno mi je da ima privatno kupatilo i zaseban krevet”, kaže Jovan, uz napomenu da je lokacija takođe važna jer, ako je dalje, važno je da postoji dobra povezanost transporta sa centrom grada u kome boravite.
Upitan šta ne smemo da zaboravimo kada pakujemo svoj kofer, Jovan, na osnovu svog verovatno ogromnog iskustva, ističe da ne voli da ima previše prtljaga, da su mu stvari lične higijene najbitnije, kao i punjači za telefon, kameru i laptop.
“Uvek imam sa sobom neku proteinsku čokoladicu i flašicu vode. To mi je dovoljno da me drži do neke sledeće pauze”, kaže Jovan i “ruši” nam san o sendviču sa pršutom dok se vozimo u nekom turističkom, dvospratnom autobusu.
S druge strane, imajući u vidu današnje (ne)prilike, nismo propustili priliku da ga pitamo i koliko je važna bezbednost kada biramo destinacije za putovanje.
“Sve zavisi. Dosta puta sam bio u Barseloni i milion puta sam čuo ‘pazi se džeparoša, krađa’ i tako dalje. Ja jednostavno mislim da treba da se čuvate u svakoj zemlji, posebno kada su u pitanju lične stvari. Ali moje lično mišljenje je da je Evropa sigurna, jer nikada nisam imao problema. Ali svakako pre odlaska u bilo koju zemlju treba proveriti sve u gradu u koji dolazite i mestu gde boravite”, objašnjava on.
I kada smo već sigurni šta nam treba za putovanje, na šta treba da obratimo pažnju i šta ne smemo zanemariti, pitali smo ga i koliko je danas odabir destinacije postalo pomodarstvo ili je reč o samom kvalitetu odmora i ličnog ukusa, na šta nam ističe da sve to zavisi od toga da li smo “pokretni” ili “stabilni” putnik koji voli da se “izležava”.
“Sve zavisi da li želite da odete na odmor i budete na jednom mestu i uživate ili ste kao ja koji obilazi sva okolna mesta i stalno je u nekom obilasku. Uvek treba razmotriti da li tražite mesto za žurke, odmor ili obilazak”, kaže on i dodaje da je najbolje zakazati svoje putovanje mesec ili dva ranije jer je jeftinije, pogotovo ukoliko idete avionom.
Uz to, naglašava da je za vreme putovanja važno rasporediti vreme, te na njegovom primeru Barselone, preko dana, tokom vrućina, uživati na plaži, a potom, predveče obilaziti grad i razne atrakcije.
Upitan koje je najbolje prevozno sredstvo u planiranju putovanja, Jovan kaže da svako prevozno sredstvo ima svoje prednosti i mane, ali da kolima postoji više mogućnosti da se zaustavljate i obilazite razne gradove i mesta koje avionom jednostavno preletimo.
Jovan (Joca)/privatna arhiva
A kada je reč o atraktivnosti voza u turističkim putovanjima, Jovan takođe naglašava da je bitno gde smo se uputili.
“Mogu navesti primer Italije, gde je sve povezano železnicom i gde možete proći celu Italiju vozom. To je najjeftiniji i najlepši način putovanja kroz Italiju. Takođe, kroz Azurnu obalu možete videti najlepše prizore dok putujete vozom”, kaže on i savetuje srpske turiste da ne biraju daleke destinacije autobusom, već da traže povezane letove avionom i tako obezbede sebi jeftino i dobro putovanje.
“Iz Beograda imamo razne lou kost letove, pa se mogu praviti različite konekcije iz raznih gradova. Tako gotovo možete obići celu Evropu”, zaključuje on.
Ali, pre nego što mi zaključimo, iskoristili smo njegovo iskustvo da ga pitamo šta bi uradio kada bi bio na čelu Ministarstva turizma, ili da ne bismo ga svrstavali u političke prilike, možda je najbolje preformulisati ovo pitanje i reći: šta biste savetovali Ministarstvo turizma u procesu privlačenja stranih turista?
“Ključna stvar za privlačenje turista je nešto novo i viralno što će privući što više ljudi da dođu u tvoju zemlju kako bi probali ili videli to unikatno. Moje lično misljenje je da su tu najviše zaslužni turistički vlogeri i influenseri koji dolaze da privuku turiste svojim snimcima i slikama i mislim da je to u ovo vreme ključno. Mislim da savršen grad treba da ima što više parkova sa raznim kafićima i restoranima. Takođe, treba obezbediti da nijedna zgrada u centru grada ne sme biti napuštena ili ruinirana. Mogu da navedem primere iz Beča ili Budimpešte.”
Simptom
Planirate putovati? Evo koliko koštaju putarine u drugim zemljama Evrope i kako se plaćaju
Bosna i Hercegovina
U Bosni i Hercegovini upravljanje autoputevima vrše entitetska javna preduzeća. Tako cena putarine od Sarajeva do poslednje otvorene deonice u Zenici iznosi sedam KM. Od Sarajeva ka jugu ka Bradini, cena autoputa iznosi 3,5 KM. Kada je reč o severnom delu BiH, od Odžaka do Svilaja iznosi 1,2 KM.
Kada je reč o autoputu kroz RS, od Kladara nadomak Doboja do Čatrnje do Gradiške iznosi 10 KM.
Hrvatska
U Hrvatskoj upravljanje autoputevima (autocestama) vrši nekoliko operatera. Hrvatske autoceste, koje su sebi pripojile i ARZ – društvo „Autocesta Rijeka – Zagreb“, zatim BINA (naplaćuje putarinu u Istri) i AZM (Zagreb – Macelj). Od Zagreba do Splita cena putarine iznosi 26,40 eura. Od Zagreba do Svilaja iznosi 14,30 eura.
Sve cene i tarife u zavisnosti od vrste vozila pročitajte na narednom linku.
Srbija
Od srede cene putarina u Srbiji će biti veće za deset posto. Tako će od Beograda do Šida koštati 500 dinara, od Obrenovca do Preljine 560 dinara, od Beograda do Subotice 800 dinara, od Beograda do Niša 1.130 dinara, od Beograda do Dimitrovgrada 1.670 dinara.
Crna Gora
U Crnoj Gori izgrađen je autoput dužine 41 kilometar od Podgorice (Smokovac) do Kolašina (Mateševo) a cena putarine iznosi 3,5 eura.
Severna Makedonija
U Severnoj Makedoniji putarinu ćete platiti na pet naplatnih rampi.
- Prva naplatna rampa: 60 dinara ili 1,5 evra,
- Druga naplatna rampa: 80 dinara ili dva evra,
- Treća naplatna rampa: 60 dinara ili 1,5 evra,
- Četvrta naplatna rampa: 80 dinara ili 1,5 evra,
- Peta naplatna rampa: 100 dinara ili dva evra.
Grčka
Čim preko prelaza Evzoni uđete u Grčku na oko 500 metara od granice ćete naići na prvu naplatnu rampu u Grčkoj na kojoj putarina za motorna vozila iznosi 2,40 eura (jedan smer).
Naplatna rampa kod obilaznice u Solunu (opština Oreokastro)
Cena putarine za automobile iznosi 0,55 eura, za motocikle 0,35 eura, za vozila sa ili bez prikolice i visine veće od 2,70 metara jedan euro, a za vozila sa ili bez prikolice visine preko 2,70 metara 1,50 eura.
Naplatna rampa Asprovalta
Putarinu kod Asprovalte vozači sada plaćaju 1,10 eura a automobile i 2,30 – 3,20 eura za velika vozila.
Cena putarine do Halkidikija
Putarina Evzoni – Halkidiki ima dve naplatne rampe ukoliko koristite Ring Road (obilaznicu).
Kod Evzonija ćete platiti 2,40 eura, a na obilaznici 0,55 eura.
Ako od Evzonija za Halkidiki idete kroz centar Soluna, platićete samo kod Evzonija 2,40 eura.
Naplata putarine od Soluna do Halkidikija ne postoji.
Razdaljina i cene putarine Solun – Atina
Od Soluna do Atine udaljenost je 499 km i put automobilom traje oko pet sati i 10 minuta.
Od Soluna do Atine postoji 11 naplatnih rampi, a ukupna putarina iznosi 33,25 eura.
Cene putarine i udaljenost do Lefkade
Od graničnog prelaza Evzoni do Lefkade udaljenost je 415 km i put automobilom traje oko četiri sata i 50 minuta.
Od Evzonija do Lefkade postoji osam naplatnih rampi, a ukupna putarina iznosi 16,90 eura.
Cene putarine i udaljenost do Tasosa
Od graničnog prelaza Evzoni do ostrva Tasos udaljenost je 258 km i put automobilom traje oko tri sata.
Od Evzonija do Tasosa postoji pet naplatnih rampi, a ukupna putarina iznosi 8,55 eura.
Od prelaza Dojran do Tasosa postoje četiri naplatne rampe, a ukupna putarina iznosi 5,90 eura.
Cene putarine i udaljenost do Parge i Vrahosa
Od graničnog prelaza Evzoni do Parge udaljenost je 386 km i put automobilom traje oko tri sata i 55 minuta. Udaljenost Evzoni – Vrahos je 397 km.
Od Evzonija do Parge i Vrahosa postoji sedam naplatnih rampi, a ukupna putarina iznosi 13,25 eura.
Cene putarine i udaljenost do Krfa
Od graničnog prelaza Evzoni do ostrva Krf udaljenost je 367 km i put automobilom traje oko četiri sata i 10 minuta.
Od Evzonija do Krfa postoji sedam naplatnih rampi, a ukupna putarina iznosi 13,25 eura.
Cene putarine do Olimpske i Solunske regije
Evzoni – Paralija, Leptokaria i Nei Pori 5,70 eura.
Evzoni – Asprovalta i Vrasna 7,45 eura,
Bugarska
Na autoputevima u Bugarskoj neophodno je imati vinjete koje se prodaju sa rokom važenja za vikend, nedelju, mesec, kvartal i godinu. Mogu da se kupe u elektronskoj formi, na sajtu bgtoll.bg, ali i na redovnim prodajnim mestima.
Slovenija
Baš kao u Bugarskoj tako i u Sloveniji postoje vinjete i više informacija o načinu kupovine i cenama nalazi se na linku tamošnjeg DARS-a. Vinjeta ne važi za najduži tunel u Sloveniji Karavanke prema Austriji. Tunelarina za vozila iz cenovnog razreda R1, u koji ubrajamo sva vozila najveće dopuštene mase do 3500 kilograma, iznosi 8,20 eura.
Austrija
U Austriji je neophodno imati važeću vinjetu za vožnju autoputevima. Vinjeta nije neophodna od graničnog prelaza Karavanke do prvog izlaza na austrijskoj strani – Sv.Jakob im Rosental i od graničnog prelaza Ljubelj do Klagenfurta.
Nemačka
U Nemačkoj je korišćenje autoputeva besplatno, osim za vozila iznad 3,5 tona.
Švajcarska
U Švajcarskoj godišnja vinjeta za autoputeve iznosi 40 švajcarskih franaka.
Italija
Italija koristi klasičnu naplatu putarina, a tačan popis cena svih putnih deonica dostupan je na internet stranici www.autostrade.it/en/pedaggio. Tako od Milana do Napolija cena putarine iznosi skoro 60 evra.
Francuska
U Francuskoj su autoputevi podeljeni regionalno i cena putarine zavisi o kojem se pravcu radi.
N1
Glavobolje za vlasnike elektičnih automobila: Strujaši brzo gube vrednost kao polovnjaci
Jedan od poslednjih dokaza da električni automobil još nije zaživeo je tržište polovnih vozila.
Portal specijalizovan za kupovinu i prodaju polovnih vozila iSeeCars je upravo objavio studiju koja pokazuje da cena polovnih električnih vozila pada znatno brže od polovnih vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i hibridnih vozila.
Cene korišćenih električnih vozila pale su za 30% do 40% od juna prošle godine, dok je prosečna cena automobila na benzin pala za samo 3% do 7% u istom periodu.
Iako je pad cena polovnih električnih vozila dramatičan, ono što je zbunjujuće je da nema naznaka da će se vrednosti polovnih električnih vozila stabilizovati.
Dok je prosečna cena vozila sa nultom emisijom naglo pala za manje od godinu dana, cena automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem ostaje stabilna.
Tipičan primer koji koristi iSeeCars je vrednost BMW-a Serije 3 u poređenju sa vrednošću korišćenog Teslinog Modela 3.
U junu 2023. električni automobil je imao prosečnu cenu veću od BMW-a za 2.635 dolara, ali u maju 2024. situacija se obrnila. Model 3 ima prosečnu cenu za 4.806 dolara manje od BMW-a.
Još jedan sličan primer je poređenje BMW-a X3 i Teslinog Modela Y. Model Y je u proseku bio 4.570 dolara skuplji od X3 u januaru 2024. godine, ali se ta razlika smanjila na samo 175 dolara u maju 2024.
B92
Šta kažu berze: Skočile cene nafte i zlata
Indeks frankfurtske berze DAX je danas u 9.30 sati porastao na 18.248,65 poena, britanski FTSE 100 na 8.161,75 poena, francuski CAC 40 na 7.579,27 poena, dok je moskovski MOEX pao na 3.211,46 poena.
Vrednost američkog berzanskog indeksa Dow Jones je porasla na 39.331,85 poena, indeks S&P 500 na 5.509,01 poen, a vrednost indeksa Nasdaq na 18.029,18 poena.
Tanjug
Kina protestuje zbog odluke EU da poveća tarife na kineska električna vozila
U trgovinskom sporu zbog subvencija Pekinga za koje Brisel ukazuje da štete evropskim proizvođačima automobila, EU planira da na četiri meseca počev od 4. jula uvede uvozne tarife od 17,4 odsto do 38,1 odsto na električna vozila koja u Evropu izvoze i kineske i druge firme iz sveta, uključujući Teslu.
Portparol kinskog ministarstva He Jadong rekao je da je u prripremi za tu odluku EU zahtevala previše informacija kineskih proizvođača automobila, a zatim ih je nepravedno optužila da ne sarađuju.
“Vrste, obim i količina informacija koje zahteva EU su bez presedana, daleko prevazilaze zahteve anti-subvencionih istraga”, rekao je on. On je naveo da su traženi detalji o proizvodnji i razvoju, tehnologiji i formulama proizvoda od kineskih kompanija za električna vozila i baterije.
“Pošto su kineske kompanije dale sve da sarađuju u istrazi i dale informacije, Evropska komisija je ipak neopravdano optužila kineske kompanije da ne sarađuju u potpunosti i uvela visoke kaznene takse”, rekao je on, dodavši da su kineske kompanije “šokirane i razočarane”.
Jadong nije najavio odmazdu za privremeno povećanje carina EU, za koje je rekao da nema “činjenične i pravne osnove”. Ali on je ponovio upozorenje Pekinga da će braniti prava i interese kineskih kompanija.
Zvanični Peking je u ponedeljak saopštio da otvara istragu o izvozu svinjskog mesa iz Evrope. Saopštavajući to, Ministarstvo trgovine nije pomenulo tarife za električna vozila. Ali istraga o raznim proizvodima od svinjskog mesa se smatra odgovorom na mere EU o električnim automobilima.
Izvor:Beta
Promenjene cene goriva: Evo koliko sada koštaju dizel i benzin
Vozači u Srbiji će od danas do narednog petka, 28. juna, plaćati gorivo po novim cenama.
Kako je objavljeno, litar evrodizela će na pumpama koštati maksimalno 203 dinara, dok će se benzin evropremijum BMB 95 najviše plaćati 191 dinar za litar.
Ako poredimo sa prethodnim iznosima, i dizel i benzin su poskupeli za po dva dinara, prenosi Kurir.
B92
RGZ objavio izveštaj o cenama nekretnina u Srbiji
Kako se navodi, godišnja stopa rasta cena stanova za Republiku Srbiju u prvom tromesečju 2024. godine iznosila je 4,74%.
Posmatrajući tromesečne stope rasta zabeležena je stabilizacija cena, odnosno neznatni rast (0,49% segment „starogradnje“ u regionu Grada Beograda, 0,44% segment „novogradnje“ u regionu Šumadije i Zapadne Srbije).
U segmentu „starogradnje“ međugodišnji rast cena je iznosio 4,52% (6,37% u T4 2023) dok je u segmentu „novogradnje“, odnosno kupovine od investitora, rast cena iznosio 5,09% međugodišnje (naspram 6,12% u T4 2023, Slika 2).
Indeks cena „novogradnje“ porastao je 0,93% sa 145,92 u T4 2023 na 147,27 u T1 2024.
Indeks cena „starogradnje“ je porastao u nešto manjoj meri od novogradnje. U T1 2024 iznosio je 169,50, što je povećanje od 0,70% u odnosu na T4 2023 kada je indeks bio 168,33.
Nivo cena u „novogradnji“ je, kao i do sad, relativno viši u poređenju sa „starogradnjom“, navodi se u izveštaju.
Manje prodatih stanova
Nakon značajnog porasta broja kupoprodaja u postpandemijskom periodu, u 2023. godini je zabeležen trend smanjenja broja kupoprodaja stanova u poređenju sa prethodne dve godine.
Prvi kvartal 2024. donosi stabilizaciju potražnje za stanovima u Republici Srbiji kada je zabeleženo 10.186 ugovora o prometu stanova, sa ukupnom vrednošću od 834 miliona evra.
Broj prodaja stanova je 0,7% manji u onosu na prvi kvartal prošle godine (10.255 u T1 2023), nakon pada od -19,8% međugodišnje u T4 2023. godine.
B92
Moskovska berza na udaru američkih sankcija, Evropski indeksi u padu
Indeks frankfurtske berze DAX je danas u 9.30 sati pao na 18.585,55 poena, britanski FTSE 100 na 8.207,30 poena, francuski CAC 40 na 7.848,04 poena, moskovski MOEX na 3.118,80 poena.
“Na deviznom tržištu i tržištu plemenitih metala, trgovina se obavlja svim instrumentima osim valutnim parovima sa američkim dolarom i evrom, dok se na tržištu akcija i novca, kao i tržištu standardizovanih derivativnih finansijskih instrumenata trgovina se obavlja svim instrumentima osim instrumentima sa obračunima u američkim dolarima i evrima”, navodi se u saopštenju Moskovske berze.
Tanjug
Na 16 fakulteta u Srbiji poskupele školarine: Na pojedinim smerovina povećane i za 30.000 dinara
Taj broj budžetskih mesta planiran je za državne univerzitete u centralnoj Srbiji i na KiM, dok će u Vojvodini, Pokajinska vlada doneti odluku koliko će finansirati brucoša na državnim fakultetima.
I ove godine biće trka za budžetska mesta, jer maturanti koji ne budu uspeli da upišu fakultet o trošku države moraće sami da plaćaju školarinu. A to neće biti lako, jer je 16 fakulteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu najavilo povećanje školarina. Povećanje će biti od 3.000 dinara, pa do 30.000 dinara, za koliko će biti povećana školarina na studijskom programu – Turizam na PMF-u u Novom Sadu.
Biće to novi udar na džep studenata i njihovih roditelja. Kako bi osigurali budžetsko mesto godinama unazad praksa maturanata je da polažu prijemni na više fakulteta. Prva opcija uvek bude željeni fakultet, a druga opcija onaj za koji smatraju da imaju više šanse da upadnu na budžet.
Najstariji univerzitet u Srbiji, Univerzitet u Beogradu, ove godine upisaće 15.283 brucoša, od toga predviđeno je 9.778 budžetskih mesta i 5.505 samofinansirajućih. Devet fakulteta u sastavu UB povećalo je školarine u ovoj godini za samofinansirajuće studente. Poskupele su školarine na Šumarskom, Učiteljskom, Veterinarskom, Ekonomskom, Matematičkom fakultetu, Fakultetu organizacionih nauka, Elektrotehničkom fakultetu, Rudarsko-geološkom i Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER).
Cene pravdaju inflacijom
Veterinarski fakultet povećao je cenu školarina sa 120.000 dinara na 138.000 dinara, a nove cene pravdaju inflacijom i da nisu korigovane od 2011. godine.
“Već duži vremenski period školarina na Veterinarskom fakultetu nije menjana i od 2011. godine bila je 120.000 dinara. Za školsku 2024/25, znači od 1. oktobra, predvideli smo povećanje od 15 posto na 138.000 dinara. To se plaća u četiri rate. Nismo išli sa velikim povećanjem, nismo želeli da to bude veliki udar na budžet roditelja studenata”, rekao je nedavno za Euronews Srbija prodekan za nastavu na Veterinarskom fakultetu prof. Jakov Nišavić.
I Elektrotehnički fakultet povećao je cene školarina sa 126.000 na 144.000 dinara, što je za oko 15 odsto, ali samo na smeru Elektrotehnika i računarstvo. Na drugom smeru Softversko inženjerstvo školarina je ostala ista i iznosi 282.000 dinara.
Skuplje će biti i školarine i na Ekonomskom fakultetu. Školarine su do sada bile u rasponu od 106.212 i 139.754 dinara, zavisno od studijskog programa, dok će sada koštati između 112.479 dinara i 147.999 dinara.
Sa novim cenovnikom izašao je i Fakultet organizacionih nauka, a cena školarine će biti uvećana za 7,6 odsto odnosno, sa 159.000 dinara na 171.000 dinara.
Školarine je korigovao i Rudarsko-geološki fakultet sa 66.000 na 76.000 dinara. Veće cene školarina čekaju i samofinansirajuće akademce na FASPER-u. Školarina na osnovnim akademskim studijama je povećana za 9.000 dinara – za upis u školsku 2024/25. iznosiće 93.000 dinara, umesto dosadašnjih 84.000 dinara.
Poskupela je školarina i na Matematičkom fakultetu, ali je pojeftinila na smeru za nastavnika matematike.
Naime, visina školarine za studijske programe Matematika i Astronomija i astrofizika sada je 150.000 dinara, a za studijski program Informatika 165.000 dinara. Za brucoše koji upišu modul Profesor matematike i računarstva fakultet je odobrio stimulativni popust, tako da će školsku godinu umesto 150.000 dinara, plaćati 90.000 dinara.
Od 1. oktobra novi cenovnik za samofinansirajuće studente ima i Šumarski fakultet. Oni su školarine povećali sa dosadašnjih 72.000 na 80.000 dinara. Učiteljski fakultet je odlučio da cene koriguje za 2,7 odsto, odnosno školarine su povećane sa 108.000 na 111.000 dinara.
Skuplje i na fakultetima u Novom Sadu
Na Univerzitetu u Novom Sadu povećanje školarina najavilo je šest fakulteta i to na određenim studijskim programima. Školarina za samofinasirajuće studente je poskupela na Pravnom fakultetu, Medicinskom, Ekonomskom, Prirodno-matematičkom, Tehničkom fakultetu “Mihajlo Pupin ” u Zrenjaninu, Učiteljskom fakultetu u Subotici.
Na Pravnom fakultetu na osnovnim akademskim studijama školarina je povećana sa 93.000 na 97.000 dinara.
Medicinski fakultet korigovao je cene školarina samo na integrisanim akademskim studijama na engleskom jeziku. Medicina na engleskom jeziku i Dentalna medicina na engleskom jeziku povećane su sa 6.500 na 7.000 evra za domaće studente i za strance.
Ekonomski fakultet je povećao školarine samo na programu master akademskih studija- Napredna analitika podataka u biznisu. Do sada je školarina za domaće studente bila 114.000 dinara, a za strance 2.100 evra za strance, dok je sada najavljeno da će biti 4.500 evra za sve.
Prirodno-matematički fakultet povećao je školarine na tri studijska programa osnovnih akademskih studija, dva programa master akademskih studija i dva programa doktorskih akademskih studija.
Na osnovnim akademskim studijama skuplje će biti školarine na programima – Geoinformatika (povećanje sa 109.000 na 120.000 dinara), Geografija (povećanje sa 65.500 na 75.000 dinara) i Turizam (povećanje sa 129.500 na 160.000 dinara).
Na master akademskim studijama povećanje će biti na sledećim programima: Turizam i Upravljanje kulturnim turizmom i kulturnim nasleđem (povećanje sa 107.690 na 160.000 dinara za domaće državljane, sa 2.000 na 3.000 evra za strance)
Na doktorskim akademskim studijama na sledećim programima: Doktor nauka – geografske nauke i Doktor nauka – turizam (sa 150.000 na 200.000 dinara za domaće državljane, sa 2500 na 4000 evra za strance).
Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu povećao je školarine na pet programa osnovnih akademskih studija i četiri programa master akademskih studija.
Poskupljenje na Mašinskom u Nišu
Na programima osnovnih akademskih studija Inženjerski menadžment, Mašinsko inženjerstvo, Odevno inženjerstvo, Inženjerstvo zaštite životne sredine (zajednički sa FTN-om) i Industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa povećanje školarine će biti sa 90.000 na 100.000 dinara.
Na programima master akademskih studija Mašinsko inženjerstvo, Inženjerski menadžment, Odevno inženjerstvo i Informatika, tehnika i tehnologija u obrazovanju školarina se povećava sa 100.000 na 110.000 dinara.
Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici povećao je školarinu za domaće državljane, smanjenje iznosa za strance.
Na osnovnim akademskim studijama školarina se povećava sa 50.000 na 60.000 dinara, a smanjuje sa 2.300 na 1.300 evra, dok je na master akademskim studijama povećanje sa 50.000 na 80.000 dinara, a smanjenje iznosa školarine za strance sa 2.300 na 1.300 evra.
Na Univerzitetu u Nišu samo je Mašinski fakultet povećao školarinu sa 55.000 dinara na 65.000 dinara. Ostali fakulteti su zadržali školarine na prošlogodišnjem nivou.
Fakulteti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici nisu menjali cenu školarina u odnosu na prethodnu akademsku godinu.
EuroNews Srbija
U više sela kod Kragujevca nevreme potpuno uništilo useve i voće
“Na mnogim parcelama su totalne štete, a voće je izgubilo prvu klasu. Grad Kragujevac će se potruditi da maksimalno izađe u susret poljoprivrednicima i tokom sutrašnjeg dana će biti formirane komisije koje će da urade procenu oštećenih kultura”, rekla je prilikom obilaska sela članica gradskog veća Snežana Živanović Katić.
Ona je kazala da svi koji su pretrpeli štetu treba da sekretaru mesne zajednice prijave o oštećene kulture i njihovu površinu, a posle zbirne procene, komisija će izaći na teren za pojedinačne procene.
Živanović Katić je kazala da će grad Kragujevac sa resornim ministarstvom pokušati da sagleda koje su mogućnosti da se pomogne poljoprivrednicima.
“Ovaj deo Šumadije je poznat po velikim proizvođačima voća i žitarica, ali mnogi poljoprivrednici nisu osigurali svoje useve iako ministarstvo poljoprivrede daje 70 odsto subvencije, a grad Kragujevac još 30 posto, tako da je polisa za poljoprivrednike sa naše teritorije besplatna”, rekla je Živanović Katić.
Direktorka Poljoprivredne savetodavne stručne službe Kragujevac Suzana Nešković je rekla da će se u narednom periodu raditi procena štete, jer su pšenica, ovas, ječam pred žetvom, a zbog obilne kiše su u vodi i šteta je totalna.
“Što se tiče voća, sve što je pristiglo za berbu u potpunosti je oštećeno. Mere ministarstva poljoprivrede su da svako od naših poljoprivrednih proizvođača ima mogućnosti da svoju proizvodnju osavremeni i osugura, a mi smo jedan od retkih regiona gde je osuguranje 70 posto”, kazala je Nešković, a prenosi sajt gradske uprave.
Ona je istakla da su voćarima na raspolaganju i subvencije za protivgradne mreže.
Uz podnošenje zahteva i u toku godine, voćari mogu dobiti subvencije kojima se refundira 50 odsto od uložene investicije.
Kako je saopšteno iz gradske uprave Kragujevca, na teritoriji Šumadije protivgradna zaštita je juče dejstvovala i ispaljene su 92 rakete, a samo na teritoriji Kragujevca 66 raketa.
Novi Magazin/Beta