„Nećemo se držati za ruke sa Kinom u pogledu bilo kakvog takmičenja koje se dešava u svetu“, rekao je zamenik premijera Ričard Marles za Skaj njuz, misleći na predlog kineskog ambasadora da zemlje „udruže ruke“ u trgovini.
Simptom/Rojters
Trampove tarife : Kina odbacuje „ucenu“ jer se nazire trgovinski rat
Ali raspoloženje je bilo oprezno sa fokusom na to da li bi Vašington mogao pregovarati o nekim od svojih agresivnih tarifa.
Azijske akcije su odskočile od najnižih vrednosti u periodu od 1-1/2 godine, a evropske akcije su se otvorile znatno više.
Fjučersi na američke akcije ukazali su na pozitivno otvaranje za Volstrit, gde su akcije u ponedeljak pale na najniži nivo u poslednjih godinu dana, pre nego što su se stabilizovale.
Prinosi 10-godišnjih državnih obveznica SAD bili su stabilni nakon što su u ponedeljak zabeležili najveći jednodnevni skok u godini.
Dolar, koji je pretrpeo udarce zbog previranja sa carinama, ostao je slab u odnosu na druge glavne valute.
„Raspoloženje je malo vedrije, barem ako posmatrate određena tržišta kao što je Japan, koja bi mogla biti prioritet za trgovinski sporazum, ali postoji mnogo neizvesnosti“, rekao je Kris Sikluna, šef ekonomskog istraživanja u Daiva Capital Markets u Londonu.
„Tržišta bi mogla da nastave da budu izuzetno nestabilna”.
Simptom/Rojters
Ratne igre Kine i Tajvana čine sudar nezbežnim?
Kineska vojska postavila je, nedavno, potpuno novo logističko oružje, sastavljeno od tri barže, koje tako spojene, čine most sposoban da istrpi teret brojnih vojnih vozila i pešadije.
Ovaj složeni sklop premijerno je sastavljen gotovo 400 kilometara južno od Guandžoua, gde je napravljen. Dug oko 820 metara sastoji se od tri barže i nekoliko rasklopljivih mostova, što omogućava da se vojnici i oprema iskrcaju na obalu, a da teretni brodovi ne prilaze plićaku.
“Ovu opremu čine most i luka, spojeni u jedno. U trenutku kada Kina uspostavi domanaciju u vazduhu i na moru, brodovi natovareni vojnim vozilima mogu pristati uz barže… Kada se barže pojave to je znak da je iskrcavanje uspelo”, rekao je kineskoj televiziji Si-Si-Ti-Vi vojni komentator Vei Dongdžu.
Gotovo istovremeno, tajvanska vojska pokrenula je manevre uvežbavajući odgovor na moguću kinesku invaziju, javlja Tajpej tajms. Ključ ovih vežbi odgovor na mogućnost da česti manevri kineske avijacije i mornarice, u nekom trenutku, prerastu u istinski napad.
U istovremenim manevrima dve mornarice, 27. marta sudarili su se kineska ribarica i tajvanski desantni brod. Vest je objavljena nedelju dana kasnije, odnosno tek kada su obe strane utvrdile da, osim lakših oštećenja, nije bilo drugih posledica.
video
Američka predviđanja i realnosti
Suštinu gužve koja se poslednjih meseci stvara oko Tajvanskog moreuza predstavlja upozorenje nekih od američkih vojnih stratega, koji pozivajući se na ne baš najjasnije definisane obaveštajne podatke, tvrde da je kineski predsednik Si Đinping najavio ujedinjenje Kine i Tajvana do 2027. godine.
Mada Si nikada nije pomenuo invaziju Tajvana, Amerikanci su niz njegovih govora, ali i prošlogodišnje velike manevre nazvane “Mač ujedinjenja” protumačili kao otvorenu najavu invazije.
U maju prošle godine, kineska vojska, obalska straža, avijacija i mornarica pokrenuli su vežbu tokom koje je Tajvan u priličnoj meri bio opkoljen, dok su ratni brodovi neko vreme kružili oko ostrva Vuki, Kinmen, Matsu i Dongin.
Kineska vojska je, tokom vežbe “Mač ujedinjenja”, isprobala novi model blokade Tajvana, koji je izolovano ostrvo koje značajno zavisi od uvoza energenata. Ukoliko se nađe pod blokadom, ubrzo će doći do ekonomskog kolapsa, piše Global tajms.
Protekle sedmice, flotila predvođena nosačem aviona “Šandong” održala je seriju manevara istočno od Tajvana, uvežbavajući napade na glavne luke i energetska postrojenja. U manevrima je, prema tvrdnjama Tajvana, učestvovalo više od 70 borbenih aviona i 21 ratni brod.
Predsednik tog ostrva, Lai Čing Te je Kinu nazvao “neprijateljskom stranom silom” i najavio niz mera kako bi se suprostvavio kineskim pokušajima da “špijuniraju i infiltriraju” se u Tajvan.
Takva retorika dodatno je razgnevila Kinu, a čitavu situaciju dodatno je pogoršao američki ministar odbrane Pit Hegset, koji je najavio da će Vašington preduzeti sveobuhvatne mere usmerene ka “odvraćanju” od moguće kineske akcije.
Model “17 strategija” koje je nedavno predstavio Lai Čing Te, smatraju Kinezi, za cilj ima potpuno odvajanje Tajvana od matice, kao i uvlačenje spoljnih sila u mogući vojni sukob.
Kineska Kancelarija za Tajvan i najviši zvaničnici su bili jasni – nezavisnost Tajvana znači rat, piše Čajna dejli.
video
Povratak u budućnost
Zapadni analitičari smatraju da je Kina, spremajući opremu za mogući invaziju Tajvana, detaljno analizirala niz pomorskih akcija, poput britanske akcije protiv Argentinava na Folklandskim ostrvima 1982. godine, ali i savezničkog iskrcavanja na Normandiju juna 1944. godine.
Čini se da je izgradnja netom isprobane barže upravo rezultat analize Dana “D” i luka nazvanih “Mulberi”, čiji su elementi dopremljeni iz Britanije, kako bi se omogućilo iskrcavanje veće količine opreme za invazione snage.
Posle složenih vežbi, u kojima je kako se čini bilo izvesnih teškoća u procesu sastavljanja barži, Kinezi su počeli izgradnju bar još jednog ovakvog sistema
Simptom/RTS/Rade Maroević
Kina će uvesti carinu od 34% na svu robu uvezenu iz SAD
Ministarstvo je kritikovalo odluku Vašingtona da uvede 34 odsto dodatnih recipročnih nameta Kini – čime su ukupne američke carine protiv te zemlje povećane na 54 odsto – kao „neu skladu sa pravilima međunarodne trgovine“.
Fjučersi na američke akcije i evropska tržišta naglo su pali na vesti o recipročnim carinama.
Kinesko ministarstvo finansija u petak je saopštilo da će uvesti carinu od 34 odsto na svu robu uvezenu iz SAD počevši od 10. aprila, nakon carina koje je ranije ove nedelje uvela administracija predsednika SAD Donalda Trampa, navodi državna novinska agencija Sinhua.
„Kina apeluje na Sjedinjene Države da odmah otkažu svoje jednostrane tarifne mere i reše trgovinske razlike kroz konsultacije na jednak, poštovan i obostrano koristan način“, navodi Sinhua u izveštaju koji je preveo Gugl.
Ministarstvo je dalje kritikovalo odluku Vašingtona da Kini uvede 34 odsto dodatnih recipročnih nameta – čime se ukupne američke carine protiv te zemlje dovode na 54 odsto – kao „neu skladu sa pravilima međunarodne trgovine” i „ozbiljno” podriva kineske interese, kao i da ugrožava „globalni ekonomski razvoj i stabilnost lanca proizvodnje i snabdevanja”.
Simptom/CNBC
Neobična pojava učestalih poseta američkih političko-poslovnih krugova Kini
Poseta republikanskog senatora Stiva Dejnsa Kini, koji je prvi političar koji je posetio Kinu otkako je nova američka vlada preuzela dužnost, privukla je veliku pažnju, navodi CMG ističući da Dejns ima bliske odnose sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Kako se navodi, radio je kao viši izvršni direktor američke kompanije u Kini 1990-ih i poznat je kao “retki američki političar sa poslovnim iskustvom u Kini”.
Istovremeno, on je i učestvovao u ekonomskim i trgovinskim konsultacijama Kine i SAD tokom Trampovog prvog mandata. Sada kada su Sjedinjene Države ponovo uvele dodatne carine Kini, posetu Dejnsa Kini u ovom trenutku spoljni svet vidi kao najnoviji potez Kine i Sjedinjenih Država da održe komunikaciju, ocenjuje CMG.
Na sastanku sa Dejnsom i njegovom delegacijom, kineski visoki zvaničnici su izneli iskren i jasan stav: što je više poteškoća u kinesko-američkim odnosima, više moramo da štitimo i učvrstimo osnovu kinesko-američke ekonomske i trgovinske saradnje, te da stalno ubrizgavamo stabilnost u odnose između dve zemlje. Nema pobednika u trgovinskom ratu. Nijedna zemlja nikada nije postigla razvoj i prosperitet uvođenjem carina …
Ovo ne samo da upozorava SAD da ne eskaliraju trgovinski rat, već i ponavlja obostrano korisnu prirodu kinesko-američkih ekonomskih i trgovinskih odnosa i pruža fundamentalno rešenje za ekonomska i trgovinska pitanja između dve zemlje.
Gotovo istovremeno sa Dejnsom, u Peking su došli i šefovi mnogih poznatih američkih kompanija kao što su Ilaj Lili end kompani, Kualkom, Epl, Blekston, Fediks itd… Kako američka vlada eskalira globalni trgovinski rat, mnoge velike američke kompanije su prevazišle prepreke i posetile Kinu, što samo pokazuje da snažno podržavaju koncept otvorene globalne trgovine i da se nadaju da se ukupna situacija kinesko-američke ekonomske i trgovinske saradnje može stabilizovati.
Što je još važnije, niz velikih politika koje je kineska vlada nedavno uvela u cilju proširenja otvaranja i privlačenja stranih investicija uverio je američke kompanije da se dugoročni pozitivni temelji kineskog ekonomskog razvoja nisu promenili i da će ulaganje u Kinu i produbljivanje njihovih korena u Kini doneti ogromne dividende.
Dok američke kompanije posećuju Kinu, u Sjedinjenim Državama sve je više razmišljanja i kritika o pogrešnoj ekonomskoj politici Bele kuće. Razlog tome je jednostavan. Iako SAD još nisu iskoristile sve svoje “tarifno oružje”, “unutrašnje povrede” koje je pretrpela američka ekonomija postaju sve očiglednije.
Analitičari smatraju da američki trgovinski rat pokrenut pod zastavom “ekonomskog nacionalizma” neće suštinski preokrenuti trgovinsku neravnotežu SAD i promovisati povratak proizvodnje, već će povećati rizik od ekonomske stagflacije i izazvati teškoće za život ljudi u Sjedinjenim Državama, što će dovesti do izolacije SAD u međunarodnoj areni, navodi CMG.
Simptom/CMG
EU “pretresa” kineske subvencije za fabriku električnih automobila u Segedinu
Istraga Evropske komisije o stranim subvencijama za fabriku u Segedinu je u preliminarnim fazama, piše Fajnenšel tajms (FT) pozivajući se na dva neimenovana izvora.
Ukoliko se utvrdi da je kineska kompanija dobila nepravednu državnu pomoć, možda će morati da proda deo svoje imovine, smanji kapacitet, vrati subvencije i potencijalno plati kaznu za nepoštovanje pravila.
Odnosi Brisela i Budimpešte su već dugo zategnuti, a posebno u pogledu stavova prema Rusiji i Ukrajini
Mađarski premijer Viktor Orban, koji je prošle godine ugostio kineskog predsednika Si Đinpinga, uspeo je da privuče četvrtinu svih kineskih investicija u Evropi proteklih godina, piše FT.
Očekuje se da će investicija BYD-a, najvećeg kineskog proizvođača električnih automobila, u mađarskom regionu Segedin dostići četiri milijardi evra i otvoriti čak 10.000 radnih mesta.
Zvaničnici EU su rekli da su fabriku gradili kineski radnici i da koristi uglavnom uvezene delove, uključujući baterije, što stvara malu ekonomsku vrednost za EU.
Mađarski ministar za Evropu Janoš Boka, rekao je za FT da Budimpešta nije bila obaveštena o istrazi, ali je dodao da to nije iznenađujuće.
„Opšte je poznato da se svaka investicija u Mađarskoj vrlo brzo pojavi na radaru Komisije, koja s dvostruko većom pažnjom prati svaku odluku o državnoj pomoći u Mađarskoj“, rekao je Boka, dodajući da je Budimpešta „mirna“ jer je pažljivo proveravala državnu pomoć.
Uredba EU o stranim subvencijama korišćena je nekoliko puta protiv kineskih kompanija od kada je doneta 2023. godine
Ona predviđa primenu brojnih pravnih mera ukoliko kompanije prime bilo kakve direktne ili indirektne doprinose vlada zemalja koje nisu članice EU, uključujući grantove, beskamatne ili zajmove sa niskim kamatama, poreske olakšice za istraživanja i razvoj koje finansira država i državne ugovore.
Evropska komisija je istragom prošle godine utvrdila da je BYD, zajedno s drugim kineskim proizvođačima automobila, dobio subvencije zbog čega su uvedene carine na uvoz njegovih električnih automobila od 17%, a za neke druge kineske kompanije i do 35%.
Članice EU su i dalje zainteresovane za otvaranje fabrika kineskih kompanija na svojoj teritoriji, ali u tom slučaju moraju da poštuju evropska pravila kako bi se obezbedili jednaki uslovi za sve.
BYD ima ambiciozne planove širenja u Evropi i na drugim međunarodnim tržištima, a pored Mađarske planira izgradnju fabrike u Turskoj i na još jednoj lokaciji o kojoj tek treba da odluči.
I drugi kineski proizvođači električnih automobila su zainteresovani za ulaganja u Evropi, uključujući Španiju i Poljsku, a kineska kompanija za proizvodnju baterija CATL na istoku Mađarske gradi svoju najveću evropsku fabriku u vrednosti od više od sedam milijardi evra.
Simptopm/Dnevni evropski servis
Istraga optužbe o aktivnoj korupciji, falsifikovanju dokumenata, pranju novca u Evropskom parlamentu
Vlasti: „U toku je istraga o preliminarnim optužbama za aktivnu korupciju, falsifikovanje dokumenata, pranje novca u Evropskom parlamentu“, rekao je portparol belgijskog tužilaštva.
„Navodno podmićivanje“ bi koristilo kineskom Huaveju, kasnije je dodala kancelarija.
Policija je izvršila raciju na 21 adresi u Briselu, Flandriji, Valoniji i Portugalu, a nekoliko osoba je uhapšeno, saopštili su tužioci.
Evropski parlament se već suočava sa intenzivnim ispitivanjem uticaja stranih država na donošenje odluka EU u skandalu u Katargetu koji je izbio u decembru 2022, kada je zalivska država optužena da je pokušala da utiče na Brisel i Evropski parlament, posebno putem mita i poklona preko posredničkih organizacija.
Dve kancelarije u Evropskom parlamentu zapečaćene su u četvrtak, otkrio je POLITICO. Jedan je pripadao Adamu Muhtaru, dugogodišnjem zvaničniku i sadašnjem pomoćniku novoizabranog poslanika Nikole Minčeva. Muhtar je takođe bio suosnivač grupe pod nazivom EU40 koja je za predsednika imala grčku političarku Evu Kaili – ključnu ličnost u istrazi o korupciji u Katargeju.
Muhtar je potvrdio za POLITICO da je njegova kancelarija zapečaćena, ali je negirao bilo kakvu nepravdu.
Druga zapečaćena kancelarija pripadala je pomoćnicima koji su radili za dugogodišnjeg italijanskog konzervativnog poslanika u Evropskom parlamentu Fulvija Martuskela i njegovog partijskog vršnjaka Marka Falkonea, prema javnim stranicama parlamenta i tri osobe koje rade u instituciji. Nejasno je na koga bi od pomoćnika i poslanika uticala istraga.
Martusciello, Falcone i njihovi pomoćnici nisu odmah odgovorili na zahtev POLITICO-a za komentar.
Ali nova istraga se bavi Huavejem, kineskim tehnološkim gigantom koji je nekada bio moćna lobistička snaga u Evropi, ali se poslednjih godina suočio sa neuspesima u Evropi zbog bezbednosnih rizika povezanih sa njegovim vezama sa kineskom vladom.
Simptom/Politiko
Ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice u NS: Dobromirov: Bahati kolonijalistički odnos prema propisima i građanima Srbije
Do dospeća bi moglo da dođe jer država nije omogućila nastavak realizacije projekta odnosno potpuno izvršenje ugovora. O kom obimu potencijalnog problema je reč pokušali su da ilustruju poređenjem podataka da je kredit vredan oko milijardu dolara dok je za isplatu penzija na mesečnom nivou potrebno 750 miliona. Kredit bi Srbija trebalo da vrati za 240 meseci, a ne u jednoj godini ili mesecu, ocenili su u AK.
Primeri kršenja ugovora
Profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić, koji je ukazao na ovaj problem, izneo je nekoliko primera koji, po mišljenju Anketne komisije, ukazuju na kršenje Komecijalnog ugovora kineske i srpske strane. On je podsetio da je kineski konzorcijum CRIC-CCCC bio dužan po ugovoru da angažovanje kineskih kompanija ograniči na najviše 54% dok je za angažovanje drugih kompanija morao da dobije saglasnost Ministarstva građevinarstva i Infrastrukture železnice Srbije.
“Ništa od navedenog nije izvršeno. Makar prema do sada objavljenoj i pregledanoj dokumentaciji.
Naime, Konzorcijum je celokupan posao, u obimu od 100%, predao kineskim podizvođačima CCECC, CRCC11, CRDC, CRCEBG. A, pre svega kompaniji CCECC za radove na staničnoj zgradi železničke stanice u Novom Sadu“, rekao je Radonjić.
Prema njegovim rečima, ogranak CCECC, koji nije strana u Komercijalnom ugovoru, je dalje posao ustupio svojim podizvođačima. Dominantno kompaniji Starting za radove na zgradi železničke stanice.
Podizvođače birao neko ko nije potpisnik ugovora
„Izbor domaćih podizvođača nije izvršen uz poštovanje ugovorenih načela konkurencije, transparentnosti i javnog odabira podizvođača, već na osnovu „prijateljskih dogovora“. Takođe, nisu svi domaći podizvođači dobili saglasnost Srbije. Zašto? Zato što CCECC i nije direktno obavezan Komercijalnim ugovorom. Jer, isti nije potpisao niti je istom na bilo koji način pristupio. Dakle, Izvođač je prekršio Komercijalni ugovor, a Vlada je to izričito ili prećutno odobrila“, ocenio je Radonjić.
Dodao je da ne postoje dokumenta koja će pokazati da li je ugovor prekršen i u delu oko nabavke materijala.
Treći problem na koji je ukazao jeste i da je država po ugovoru obavezna da garantuje da se sredstva kredita sa kineskom Eksim bankom ne koriste za isplatu provizija u ovom poslu.
„Postavlja se pitanje da li u nedostatku finansijske dokumentacije može da se bez sumnje zaključi da sredstva kredita nisu korišćena za plaćanje provizija za dobijanje poslova. Primera radi, može li da se tumači da je konzorcijum samo naplatio proviziju za prepuštanje posla drugim podizvođačima suprotno Komercijalnom ugovoru? Ako ne, za šta je tačno konzorcijum plaćen ako nije radio ništa već je sve radove prepustio podizvođačima i to suprotno članu 16 Komercijalnog ugovora“, rekao je Radonjić.
Prema mišljenju Anketne komisije, pomenuta neizvršenja iz Komercijalnog ugovora i eventualno korišćenje sredstava za isplatu provizija daju osnov Eksim banci da ugovor raskine i zahteva trenutni povraćaj odobrenog iznosa kredita.
Država mora da ima sve dokumente izvođača
On se osvrnuo i na odgovor Ministarstva građevinarstva na nalaze Ekspertske komisije Univerziteta u Beogradu o nedostajućoj dokumentaciji. U tom odgovoru, Ministarstvo je navelo da ne poseduje dokumente oko izbora podizvođača. I da su oni stvar ugovornih odnosa izvođača i podizvođača.
Radonjić je ocenio da je „Ministarstvo još jednom obmanulo javnost“. On je podsetio na tačke ugovora 2.6.1. i 2.9.1. da izvođač mora da ima u posedu svaki svoj dokument. I da je dužan da finansijeru (Vlada Srbije) dostavi svaki svoj dokument. Takođe, dužan je da dostavi sve poverljive podatke i druge informacije koje nadzor zahteva kako bi utvrdio da li se postupa u skladu s ugovorom.
„Ako država nema dokumentaciju, da li je tražila od izvođača? Ako jeste, a nema je, zašto je nije dobila? Ako izvođač na zahtev nije dostavio traženu dokumentaciju ili je nema, može se konstatovati da je povređen ugovor. To daje osnov Eksim banci da ga raskine i zahteva trenutni povraćaj odobrenog iznosa“, upitao je Radonjić.
Veliki promet i velika imovina
Profesor novosadskog Fakulteta tehničkih nauka Dušan Dobromirov se u analizi osvrnuo na kompaniju CCECC. Anketna komisija analizirala je njihovo poslovanje u 2023. koje ne obuhvata samo radove na stanici već sve projekte u Srbiji.
Ogranak te kompanije u posmatranoj godini imao je promet od 216 miliona evra, imovinu od 30 miliona i 110 zaposlenih. Dobromirov je ocenio da je reč o velikoj vrednost imovine posmatrano po zaposlenom. Dodao je i da se u finansijskim podacima vide i velike obaveze prema domaćim i stranim partnerima. Veći deo obaveza (60%) je prema stranim kompanijama dok su prema domaćim oko 40%.
Poreska uprava ima sve fakture
„Tako veliki obim prometa zahteva reviziju finansijskih izveštaja i vidimo da se revizorska kuća na šest mesta ograđuje i daje mišljenje da podaci nisu objektivno i istinito predstavljeni. Reč je o podacima o iznosu većem od 100 miliona evra. To govori da se finansijska dokumentacija nije uredno vodila i u skladu s propisima“, ocenio je Dobromirov.
Dodao je da to govori i o „bahatom i kolonijalističkom odnosu“ prema propisima, ali i prema građanima Srbije
On je ukazao da je kineska kompanija bila u obavezi da podnosi fakture Poreskoj upravi bez obzira na to da li su oslobođeni poreza. To znači, smatra Dobromirov, da Poreska uprava i država imaju u svom posedu sve fakture i da mogu da ih daju na uvid onome ko je zainteresovan.
Obradović: I nadzor potvrdio da je stanica bezbedna
Profesor beogradskog Fakulteta organizacionih nauka Vladimir Obradović predstavio je javnosti list građevinskog dnevnika od 4. jula odnosno dan pre nego što je otvorena stanica za putnike. U njemu se, kako je naveo Obradović, konstatuje da je izvršen pregled prostorija u krilu B i takođe se navodi da su se „stekli uslovi za otvaranje krila B za korišćenje putnika“.
Prema njegovim rečima, tim dokumentom je Ežis konstatovao da je stanica bezbedna za putnike.
On je postavio pitanje o kakvoj kompaniji je reč, a potom izneo podatke Svetske banke da je ova međunarodna finansijska institucija Ežisu na nekoliko projekata u svetu uskratila mogućnost da radi zbog „povezanosti s prevarnim radnjama“. Obradović je podsetio da se to dogodilo 2018. u Indoneziji i 2020. kada su u Francuskoj postigli vansudsko poravnanje. Takođe, i 2024. je Interamerička razvojna banka zabranila učešće Ežisa u projektima zbog povezanosti s optužbama za prevarne aktivnosti. Obradović je podsetio da se zabrane i dalje mogu videti na sajtu Svetske banke.
Maja Gojković i nuklearna energija
Obradović je naveo da Ežis nije samo nadzirao radove na novosadskoj stanici već radi i na drugim strateškim projektima u Srbiji. Tu je pomenuo učešće na projektu izgradnje dve linije metroa, pruzi Beograd – Niš, EXPO i dr. Takođe, kao deo konzorcijuma dobili su posao izrade tehničke studije o nuklearnoj energiji u Srbiji.
„Ako vas ovo ne zabrinjava dovoljno, dodaću da je na čelu tela koje brine o nuklearnoj energiji u Srbiji Maja Gojković, koja je rekla javnosti da je stanica „najbezbednija. Oni će brinuti o nuklearnoj energiji, a predsednik će ih verovatno zvati da završe pre roka“, rekao je Obradović.
Simptom/Forbes
Kina namerava da znatno poveća vojni budžet – Peking ističe da nema agresivne namere, već da samo investira u zaštitu sopstvenog suvereniteta
Kina namerava da u velikoj meri poveća izdatke za vojsku. Budžet za te svrhe trebalo bi znatno da se poveća. Tokom godišnjeg zasedanja Narodnog kongresa u Pekingu vlada je predstavila predlog budžeta koji predviđa povećanje izdataka za 7,2 odsto, na oko 1,78 biliona juana (oko 231 milijardu evra). I prethodne godine je vojni budžet Kine porastao u istom obimu.
Nakon Sjedinjenih Američkih Država, Kina je zemlja s drugim najvećim odbrambenim budžetom na svetu. Predsednik Si Đinping od stupanja na dužnost 2013. godine sprovodi sveobuhvatnu modernizaciju kineske vojske. Do 2049. godine to bi trebalo da postane „vojska na svetskom nivou“. Istovremeno, Peking ističe da nema agresivne namere, već da samo investira u zaštitu sopstvenog suvereniteta.
S pogledom na Tajvan
Povećanje vojnog budžeta dolazi u vreme brojnih konflikata i napetosti, posebno oko Tajvana. „Ujedinjenje Kine odlučno ćemo da sprovodimo“, poručio je kineski premijer Li Ćijang u svom godišnjem radnom izveštaju upućenom parlamentu. Narodna republika Kina će se odbraniti od spoljnog uplitanja, naglasio je.
Tajvan, na čijem čelu je demokratska vlada, Kina smatra otpadničkom provincijom i u više navrata je ponovila da ne isključuje upotrebu sile kako bi ponovo uspostavila vlast nad tim ostrvom sa oko 23 miliona stanovnika. Nedavno je Peking povećao vojni pritisak na Tajvan sveobuhvatnim pomorskim manevrima. I kineski borbeni avioni su u više navrata upadali u tajvanski vazdušni prostor.
Osim toga, Kina polaže dalekosežne teritorijalne pretenzije u Južnokineskom moru, protiv čega se zemlje poput Filipina redovno bune. U tom području stalno dolazi do problematičnih kontakata brodova vojske i obalske straže. Teritorijalne nesuglasice postoje i sa Japanom na istoku, kao i sa Indijom oko regiona Himalaja.
Cilj: rast od pet odsto
I po pitanju ekonomije Kina želi da poveća rast i sopstvenu važnost. U ovoj godini Peking teži ekonomskom rastu od pet odsto. Osim toga, tokom 2025. namerava da stvori dvanaest miliona novih radnih mesta u gradovima, kao i da postigne stopu inflacije od dva procenta, kako se to navodi u jednom zvaničnom dokumentu u koji uvid ima novinska agencija AFP.
Kina se kao druga najveća ekonomska sila na svetu od početka pandemije korone bori s ekonomskim turbulencijama. Na ekonomiju se negativno odražava, između ostalog, slaba domaća potražnja, ali i uporna dužnička kriza u ogromnom sektoru nekretnina te zemlje.
Ogromna opterećenja očekuju se i zbog dodatnih carina na kineski uvoz koje je nametnuo predsednik SAD Donald Tramp. Na sam dan početka zasedanja Narodnog kongresa na snagu su stupile američke carine od 20 odsto. Kina je već najavila kontra-carine na agrarne proizvode iz SAD.
Strogo kontrolisani zakoni
Godišnje zasedanje Nacionalnog kongresa je najvažniji politički forum koji okuplja hiljade delegata. Na njemu se strogo kontrolisano glasa o zakonima koje je Komunistička partija već odobrila – tu većih promena nema. Ta zasedanja, ipak, pružaju redak uvid u prioritete najvišeg rukovodstva Narodne Republike Kine.
Simptom/DW na srpskom/ARD/Marina Martinović
Američke carine od 25 odsto na uvoz robe iz Meksika i Kanade stupile na snagu
Uvođenje carina, koje bi mogle da ugroze skoro 2.200 milijardi dolara u dvosmernoj godišnjoj trgovini Sjedinjenih Američkih Država, pokrenute su u ponoć po vašingtonskom vremenu, nekoliko sati pošto je Tramp izjavio da tri zemlje nisu učinile dovoljno da zaustave protok smrtonosnog narkotika fentanila, prenosi Rojters.
Kanada i Meksiko, koji već tri decenije uživaju praktično bescarinski trgovinski status u odnosima sa SAD, najavile su spremnost da odmah uzvrate svom dugogodišnjem savezniku. Kanadski premijer Džastin Trudo rekao je da će Otava odmah odgovoriti carinama od 25 odsto na 30 milijardi kanadskih dolara (20,7 milijardi dolara) vrednog uvoza iz SAD i još 125 milijardi kanadskih dolara (86,2 milijarde dolara) trgovine ako Trampove carine i dalje budu na snazi za 21 dan.
Ranije je precizirao da će Kanada ciljati uvoz američkog piva, vina, burbona, kućnih aparata i soka od narandže sa Floride.
“Carine će poremetiti neverovatno uspešan trgovinski odnos”, rekao je Trudo, naglašavajući da će se time prekršiti sporazum o slobodnoj trgovini SAD-Meksiko-Kanada koji je potpisao Tramp tokom svog prvog mandata.
Premijer Ontarija Dag Ford rekao je za En-Bi-Si da je spreman da prekine isporuke nikla i prenos električne energije iz svoje provincije u SAD kao protivmeru.
Dodatnih 10 odsto carine Tramp je uveo i na kinesku robu na već postojećih 10 odsto koje su na snazi od 4. februara, kako bi kaznio Peking zbog američke krize prouzrokovane fentanilom.
Kumulativna carina od 20 odsto nadovezuje se na one do 25 odsto koje je Tramp nametnuo tokom svog prvog mandata na oko 370 milijardi dolara vredan uvoz iz SAD.
Kinesko ministarstvo trgovine obećalo je kontramere, ali nije iznelo nikakve detalje, osim što je saopštilo da je Vašington greškom “prebacio krivicu” za krizu fentanila na Peking.
Carine na meksičke i kanadske proizvode mogle bi da imaju mnogo dublje posledice po visoko integrisanu severnoameričku ekonomiju koja zavisi od prekograničnih pošiljki za proizvodnju automobila i mašina, preradu energenata i poljoprivrednih dobara.
Simptom/RTS/Reuters
Trampove carine koje su dugo pretile Kanadi i Meksiku, stupaju na snagu
Počevši nešto iza ponoći, uvoz iz Kanade i Meksika sada će se oporezovati po stopi od 25%, a kanadski energenti podležu uvoznim carinama od 10%.
Carina od 10 odsto koju je Tramp postavio na kineski uvoz u februaru je udvostručena na 20 odsto, a Peking je u utorak uzvratio carinama do 15 odsto na širok spektar američkih poljoprivrednih proizvoda. Takođe je povećao broj američkih kompanija koje podležu kontroli izvoza i drugim ograničenjima za oko dve desetine.
Kanadski premijer Džastin Trudo rekao je da će njegova zemlja uvesti carine na više od 100 milijardi dolara američke robe tokom 21 dana. Meksiko nije odmah naveo nikakve mere odmazde.
Potezi američkog predsednika izazvali su strah od veće inflacije i mogućnosti razornog trgovinskog rata, iako je obećao američkoj javnosti da su porezi na uvoz najlakši put ka nacionalnom prosperitetu. Pokazao je spremnost da odbije upozorenja mejnstrim ekonomista i stavi na kocku sopstveno javno odobrenje, verujući da tarife mogu da poprave ono što muči zemlju.
Simptom/AP
Kina se nada trajnom rešenju ukrajinske krize
Kako prenosi Kineska medijska grupa (CMG), Lin je time odgovorio na pitanje da prokomentariše razgovore predsednika SAD Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji su se prošlog petka pretvorili u burnu raspravu.
Lin je naveo da će Kina nastaviti da igra konstruktivnu ulogu u političkom rešavanju ukrajinske krize i ostvarenju mira.
Odgovarajući na pitanje da li bi Kina poslala mirovne snage u Ukrajinu, kao što pojedini analitičari sugerišu, Lin je rekao da Kina nije započela ukrajinsku krizu, niti je na njenoj strani.”Podržavamo sve napore koji vode ka mirnom rešavanju krize”, zaključio je Lin.
Simptom/Beta
Raznovrsni sistem snabdevanja hranom u Kini
Centralni dokument br. 1, objavljen 23. februara ove godine, naglašava potrebu za izgradnjom raznovrsnog sistema snabdevanja hranom i usvajanje sveobuhvatnog pristupa poljoprivredi i ishrani.
Dokument ističe da će se raditi na proširenju izvora hrane kroz više kanala, poput unapređenja kvaliteta u ribarstvu, povećanja snabdevanja hranom iz šumskih resursa i podsticanja razvoja industrije jestivih pečuraka.
U septembru prošle godine Kina je izdala dokument o ubrzanju uspostavljanja raznovrsnog sistema snabdevanja hranom radi garantovanja sigurnosti žitarica i jačanja poljoprivrednog sektora zemlje.
Za sprovođenje smernica iz ovih dokumenata neophodno je obezbediti i unaprediti nacionalnu bezbednost hrane, rekao je Vang, naglašavajući da se raznovrstan sistem snabdevanja hranom ne može ostvariti bez podrške svih relevantnih resursa.
Ministarstvo će, zajedno s drugim nadležnim institucijama, raditi na jačanju saradnje i povezivanju različitih izvora hrane kako bi doprinelo razvoju raznovrsnog sistema ishrane, dodao je.
Simptom/Beta
Peking: Ulažemo maksimalne napore da pokrenemo pregovore sa EU
Portparol kineskog Ministarstva trgovine He Jadong rekao je na konferenciji za novinare da se Kina nada da će evropska strana poslušati pozive industrije i promovisati bilateralnu investicionu saradnju kroz dijalog i konsultacije, preneo je Rojters.
U odvojenom saopštenju, kinesko Ministarstvo trgovine navelo je da su u toku istrage u Kini u vezi sa subvencijama koje EU daje na izvoz svinjskog mesa i mlečnih proizvoda.
EU je u oktobru prošle godine povećala carine do 45,3 odsto na uvoz električnih vozila iz Kine.
Kina je oštro kritikovala tu odluku, a takođe i Nemačka i Mađarska, koje su članice EU.
EU je formalno odobrila carine na uvoz kineskih električnih vozila u rasponu od 7,8 odsto do 35,3 odsto, uz standardnu carinu od 10 odsto na uvoz automobila u EU.
Peking je saopštio da je uložio žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji zbog tog poteza.
Simptom/B92/Tanjug
Trampov trgovinski rat – na snazi carine na robu iz Kine, Meksiko i Kanada dobili grejs period
Carine su najavljene i za Evropsku uniju, dok se razmatra da li će u kalkulaciji biti i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Tramp veruje da će svojevrsni trgovinski rat Sjedinjenih Država ojačati američku ekonomiju.
Lideri Meksika i Kanade su posle višečasovnih razgovora sa liderom Bele kuće izdejestvovali odlaganje odluke o uvođenju carina, ali je primena uvođenja taksi na svu robu iz Kine dodatno zaoštrila odnose dve najveće ekonomije sveta.
U slučaju Pekinga, SAD je ukinuo pravila izuzeća za proizvode čija je vrednost niža od 800 dolara, što je bilo pogodno za kineske trgovce na malo, poput Temua.
Iako carine za kinesku robu stupaju na snagu, Vašington je najavio da će Tramp u toku nedelje razgovarati sa vlastima u Pekingu. Predsednik Kine Si Đinping najavio je kontramere i tužbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji ako mere Amerike ostanu na snazi.
Za to vreme, a posle razgovora sa predsednicom Meksika Klaudijom Šejnbaum, kao i odlazećim premijerom Kanade Džastinom Tridoom, Tramp je odložio slične mere za susedne države.
U slučaju Meksia, istakao je da je predsednica ove zemlje pristala da na meksičko-američku granicu odmah pošalje 10.000 meksičkih vojnika, koji bi trebalo da sprečavaju nelegalne migracije u Ameriku.
Trido je, sa druge strane, dobio odlaganje odluke obećanjem da će Kanada odmah početi sa sprovođenjem plana vrednog 1,3 milijardi dolara u vezi sa zaštitom granice od ilegalnih migracija i trgovine narkoticima, što je formalno i bio razlog za uvođenje carina.
Američki i svetski ekonomisti veruju da će Trampove mere najviše štetiti američkim građanima i da će ih zbog toga predsednik SAD brzo povući.
Za sada, Tramp insistira da su carine i takse na inostranu robu “veoma moćno” sredstvo za ekonomsko jačanje Amerike i “dobijanje svega drugog što želite”.
Simptom/RTS
Tramp pristaje da pauzira tarife za Meksiko na mesec dana; Blokirano sedište USAID-a
Službenici Američke agencije za međunarodni razvoj dobili su instrukcije da se drže podalje od sedišta agencije u Vašingtonu nakon što je milijarder Elon Musk objavio da se predsednik Tramp složio sa njim da zatvori agenciju. Maskovo odeljenje za vladinu efikasnost dobilo je široku slobodu da istraži saveznu vladu.
Obe zemlje su obustavile planirane tarife nakon pregovora između meksičkog predsednika Šejnbauma i predsednika SAD Trampa. Meksiko je pristao da pošalje 10.000 pripadnika nacionalne garde zemlje na granicu kako bi se pozabavili krijumčarenjem droge.
SAD i Kanada: Pošto tarife između dve zemlje tek treba da stupe na snagu, Tramp je u ponedeljak ujutru razgovarao sa kanadskim premijerom Džastinom Trudoom i planira da ponovo razgovara sa njim u 15 časova.
Sedište USAID-a blokirano: poslanici Demakrata koji pokušavaju da uđu u zgradu blokirani su na vratima od strane saveznih organa za sprovođenje zakona.
Simptom/AP
- « Previous Page
- 1
- …
- 6
- 7
- 8
- 9
- 10
- …
- 13
- Next Page »