Pretpostavlja se da su do toga doveli pporast troškova proizvodnje, ali i pad nivoa proizvodnje uskovljen klimatskim promenama, pa je došlo do pojave paralelnog tržišta, piše Gardijan.
Cena maslinovog ulja se više nego udvostručila od 2018. godine, uz proizvodnju pogođenu ekstremnim vremenskim prilikama izazvanim klimatskom krizom i drugim faktorima.
Tanjug
Iz Instituta za javno zdravlje Batut navode da se uоčаvа pоrаst zaraženih u pоslеdnjim nеdеljаmа, аli da su аpsоlutnе vrеdnоsti i dаljе nisке u pоrеđеnju sа istim pеriоdоm 2023. gоdinе.
Takođe, nije rеgistrovan pоvеćаn broj hоspitаlizovanih kao ni težih кliničкih fоrmi COVID-19.
„U sкlаdu sа trеnutnоm еpidеmiоlоšкоm situаciјоm nеmа indiкаciја zа primеnu dоdаtnih mеrа prеvеnciје i suzbiјаnjа rеspirаtоrnih virusnih infекciја оsim stаndаrdnih mеrа zаštitе које sе коntinuirаnо primеnjuјu u svim zdrаvstvеnim ustаnоvаmа. Оsim tоgа, оsоbе sа оzbiljnim hrоničnim bоlеstimа i stаnjimа оslаbljеnоg imunitеtа trеbа dа sе pоsаvеtuјu sа svојim lекаrоm о еvеntuаlnоm smаnjеnju riziка оd infекciје primеnоm mеrа ličnе zаštitе. U Rеpublici Srbiјi оsоbе које imајu simptоmе акutnе rеspirаtоrnе infекciје, tеstirајu sе prеmа indiкаciјаmа u sкlаdu sа prоcеnоm lекаrа“, saopšteno je iz te zdravstvene ustanove.
N1
Severna Koreja je država o kojoj se malo zna. U okviru globalnih dešavanja tek se ponekad pominje. O realnom životu ove zemlje o kojoj se sa jedne strane govori da je “društvo srećnih ljudi” o kom se ne piše mnogo i koje se drži izolovano od ostalih svetskih dešavanja pa i društvenih mreža, definitivno se ne zna precizno. Međutim, postoje ljudi koji su skupljali i skupljaju podatke ove države, koji nisu svetli i svedoče o jednom represivnom sistemu.
printscreen
Šta je od svega istina pod koju se može smestriti realna slika ove vladavine izobilja ili diktature, možemo proceniti na osnovu nekih priloženih Youtube videa ili iskustava ljudi koji su tamo boravili.
Ali, prava je mudrost odabrati zrelu, slatku sočnu lubenicu. Da biste kupili bostan koji vas ukusom neće razočarati, pridržavajte se sledećih saveta.
1. Obratite pažnju na pruge
Kad birate lubenicu, posebno obratite pažnju na pruge. Ako su jako izražene, to je znak da je lubenica zrela. Pruge bi trebalo da budu tamno-zelene i svetlo-žute boje.
2. Kucnite je
Najpopularniji način proveravanja da li je lubenica zrela jeste da je kucnete prstima. Međutim, mnogi ne znaju koji zvuk bi trebalo čuti kao signal da li lubenica ispunjava najvažniji kriterijum.
Ako zvuči kao da je šuplja, to je znak da ima više vode i da je zrela. Ako čujete tup zvuk, vratite lubenicu – još nije sazrela, a samim tim nije ni slatka.
3. Birajte najtežu
Kad birate lubenicu, ne ustručavajte se da nekoliko njih podignete i ocenite težinu. Birajte onu koja je najteža, jer ona ima najviše vode i slađa je od ostalih.
4. Oblik je takođe važan
Lubenice okruglog oblika su slađe od onih ovalnog oblika, a i sočnije su.
5. Peteljka otkriva zrelost
S obzirom na to da sezona lubenica sada nije u punom jeku, i peteljka može da pokaže da li je komad koji ste odabrali zreo ili nije.
Ako je peteljka suva to je znak da je lubenica zrela, ali ako je peteljka suva i zelena to je znak da je lubenica ubrana prerano i da će vas razočarati ukusom.
pink.rs
Prve nedelje jula, u pristustvu desetak volontera kao i dece zainteresovane za svet ptica, u Međunarodno značajnom području za ptice Okanj i Rusanda, u okolini Novog Bečeja, DZPPS je organizovalo prstenovanje mladunaca modrovrane.
Licencirani prstenovač i saradnik DZPPS Dimitrije Radišić, prstenovao je ukupno 14 mladunaca koji su se nalazili u četiri gnezdeće kutije, postavljene upravo da bi se modrovrane u njima gnezdile.
Tanjug
Evropska komisija (EK) je u decembru 2023. godine predložila uredbu za dobrobit životinja koja predstavlja reviziju zastarelog zakonodavstva.
Brisel tajms navodi da ta uredba nije ispunila sva očekivanja od revizije, ali da se smatra prihvatljivom u pogledu zaštite kućnih ljubimaca.
Oko 44 odsto domaćinstava u EU ima kućnog ljubimca.
Trgovina psima i mačkama je značajno porasla poslednjih godina u zemljama EU i godišnje iznosi 1,3 milijarde evra.
Procenjuje se da 60 odsto vlasnika pasa i mačaka kupuje ljubimce putem interneta.
Nacrt uredbe imao je za cilj uspostavljanje jednakih uslova za dobrobit pasa i mačaka koji se uzgajaju ili drže u odgajivačnicama, u prodavnicama za kućne ljubimce i u azilima.
Svi psi i mačke moraće da budu mikročipovani i registrovani u nacionalnoj bazi podataka pre nego što budu stavljeni na prodaju.
Tanjug
Još dva povratna leta nedeljno će biti na raspolaganju na linijama koje povezuju Beograd sa Larnakom (Kipar), Barselonom (Španija), Bazel-Miluzom (Švajcarska/Francuska/Nemačka), Parizom (Francuska), Berlinom i Dortmundom (Nemačka).
Veza sa Maltom, Malmeom (Švedska) i Memingenom (Nemačka) imaće po jedan dodatni povratni let nedeljno, navodi se u saopštenju.
Tanjug
Ministar Tomislav Žigmanov je tim povodom ukazao na to da je sloboda govora univerzalno ljudsko pravo, ali da ta sloboda nije apsolutna. Naime, poštovanje ovog ljudskog prava pretpostavlja određena ograničenja i obaveze pojedinca, udruženja i državnih institucija na uvažavanje prava i interesa drugih.
Ministar je podsetio na to da govor mržnje podstiče predrasude, širi neprijateljstvo i diskriminaciju, često poziva na nasilje i šalje poruke netrpeljivosti i netolerancije, zagovara propagandne aktivnosti protiv pojedinca ili grupe na osnovu njihovog ličnog ili pretpostavljenog svojstva, i, što je sve prisutnije, zbog različitog političkog ili ideološkog mišljenja.
Prema njegovim rečima, iz toga proističe obaveza za realno sagledavanje postojećih politika i praksi u društvu, trendova komunikacije, naročito u javnom prostoru, medijima i na društvenim mrežama u cilju preduzimanja neophodnih mera za borbu protiv govora mržnje.
Vlada pokazuje čvrstu opredeljenost da svojim politikama i mehanizmima utiče da se u svim sektorima ojača borba protiv govora mržnje, obezbedi primena zakona i poveća nivo odgovornosti za svaki vid nasilja i zloupotreba, naglasio je Žigmanov.
On je naveo da je Vlada to pokazala usvajanjem brojnih zakona i strateških dokumenata, kao i prihvatanjem preporuka država članica Ujedinjenih nacija u okviru Četvrtog ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda koje se odnose na govor mržnje.
Ujedinjene nacije su 18. juna 2019. godine pokrenule Strategiju i plan protiv govora mržnje, koji je prepoznat kao svaka vrsta komunikacije u govoru, pisanju ili ponašanju koja napada ili koristi pežorativni ili diskriminatorni jezik u odnosu na osobu ili grupu na osnovu njihove verske i etničke pripadnosti, rase, boje kože, porekla, pola ili drugog ličnog svojstva.
Govor mržnje prepoznat je i sankcionisan zakonodavstvom Srbije, i to u članu 11 Zakona o zabrani diskriminacije, koji zabranjuje izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica, ili grupe lica, zbog njihovih ličnih svojstava, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola, i na drugi način.
I drugi zakoni u sferi ljudskih prava, kao što su Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, ali i Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, sadrže odredbe koje se odnose na govor mržnje, dodaje se u saopštenju Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Simptom
Na otvaranju foruma u hotelu “Mona” u Beogradu, Žiofre je okupljenima rekao da pripadnici civilnog društva rade posao koji je “esencijalan za našu demokratiju” i da je krucijalno da civilno društvo prihvate vlada i institucije, da treba da preuzmu odgovornost i da transparentno sarađuju sa civilnim društvom.
„U regionu postoje pravni okviri za podršku operacijama civilnog društva, međutim, potrebno je učiniti više da se stvori povoljno i bezbedno okruženje za napredovanje civilnog društva. Potrebna je veća transparentnost, pravičnost i konkurentnost u raspodeli javnih sredstava, kao i otvoren i kontinuiran dijalog između vlasti i civilnog društva da bi se podstakla inkluzivnost i participativna demokratija”, naveo je Žiofre.
Kako je dodao, 76 odsto stanovnika, prema podacima Evropskog parlamenta, misli da civilno društvo jeste važno.
“Imam dobre vesti, a to su da evropski stanovnici koji su prethodne nedelje izabrali novi sastav parlamenta smatraju da civino društvo ima važnu ulogu u promovisanju zaštite demokratije u našem društvu”, kazao je Žiofre.
Kako je rekao, u Turskoj i na zapadnom Balkanu organizacijama civilnog društva veruje se više nego nekim institucijama, ali ipak ima “još toga da se uradi”.
“Organizacije civilnog društva su ključne da nadziru i promovišu aspekte procesa evrointegracija”, istakao je.
Žiofre je pozvao partnere da iskoriste benefite i rade na reformama.
Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Ivan Bošnjak poručio je da će to ministarstvo nastaviti da radi na unapređenju saradnje javnog građanskog i prvatnog sektora i na stvaranju podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.
“Takođe nastavljamo da jačamo kapacitete i osnažujemo sve aktere u ovom procesu. Da se bolje razumeju, da se upoznaju sa procedurama i mehanizmima, kako bi bolje i uspešnije mogli da sarađuju da zajedno donose odluke za dobrobit svih građana i građanki”, naveo je Bošnjak.
Podsetio je da je osnaživanje civilnog društva ključni proces u zemljama koje žele da postanu deo Evropske nije.
“Razumljivo je da je saradnja države i civilnog društva ključni procesa evrointegracija. To je određeno u klasteru 1, a Evropska komisija svake godine meri koliki napredak je država postigla”, kazao je Bošnjak.
Izvor: Tanjug
On je za današnju Politiku rekao da taj stav nipošto nije deklarativnog karaktera, već da je Ministarstvo to otvoreno i demonstriralo, ukazujući na učešće u komemoraciji povodom obeležavanja 23. godišnjice ubistva novinara Milana Pantića.
“Činjenica da sam, 23 godine nakon tog tragičnog događaja, bio prvi ministar informisanja koji je položio cveće na grob ubijenog novinara, obišao mesto ubistva, obratio se javnosti pokraj spomen biste postavljene u spomen na njega, ali i prisustvovao dodeli nagrade za novinarsku hrabrost koja nosi Pantićevo ime, jasno govori da kod mene nema ni najmanje spremnosti na kompromis ili toleranciju u odnosu na bilo koji oblik nasilja koji bi bio primenjen nad novinarom ili bilo kojim drugim građaninom Republike Srbije”, rekao je Ristić.
Odgovarajući na pitanje kako ocenjuje medijsku scenu u Srbiji, Ristić je rekao da pravni okvir u kome deluje i razvija se naša medijska scena omogućava, promoviše i ohrabruje punu pluralizaciju medija, ali i da istovremeno insistira na poštovanju visokih profesionalnih standarda, etičkog kodeksa i akcentuje odgovornost svakog pojedinačnog pripadnika medijske zajednice u Srbiji.
Prema njegovim rečima, polarizacija je prisutna u nekim segmentima našeg društva, uključujući i oblast javnog informisanja i ona iziskuje od svih nas posvećenost dijalogu kao osnovnom mehanizmu koji treba da vodi postepenom umanjivanju društvenih polarizacija.
“Jedan od osnovnih uzroka pojedinih pojava koje nas s pravom brinu je, pored ostalog, i naša sada već tradicionalna nedovoljna spremnost za konstruktivni dijalog, razmenu mišljenja i stavova, a sve to sa ciljem dolaženja do saglasja u vezi sa najvažnijim procesima koji treba da vode ublažavanju posledica polarizacija i, sledstveno tome, daljeg i još intenzivnijeg razvoja u oblasti javnog informisanja”, rekao je ministar.
Ristić naglašava i da poseban društveni izazov čine napadi na novinare, koji predstavljaju opasnost, ne samo po ličnu bezbednost pojedinca, već i po napore da se nastavi i intenzivira dinamika razvoja u medijskoj sferi.
“Nagoveštaj postepenih, ali toliko potrebnih promena, koji hrabre sve nas, jesu i nedavne pravosnažne presude nalagodavcima i počiniocima pojedinih napada na novinare. Međutim, još mnogo toga je pred svima nama kako bismo načinili taj toliko potreban iskorak u procesu daljeg ravnomernog i kontinuiranog razvoja u oblasti javnog informisanja”, istakao je Ristić.
Na pitanje da li država može da utuče na to što se u trci za senzacijama izgubila obrazovna uloga sredstva javnog informisanja i što tradicionalni mediji gube trku sa internet platformama koji su često izvor dezinformacija i čiji je sadržaj gotovo nemoguće kontrolisati, kaže da je odgovoornost na svima nama koji ne odustajemo od stava da sredstva javnog informisanja, pored ostalog, treba da imaju i obrazovno-vaspitnu funkciju.
“To nipošto ne znači da mediji treba da zamene nas roditelje ili učitelje naše dece u njihovoj osnovnoj ulozi onih koji prenose znanja i veštine, ali u pođednakoj meri i onaj istinski savremeni sistem vrednosti na kome počiva naša civilizacija. Stoga je potrebno da damo još snažniji doprinos uspostavljanju zajednice znanja u kojoj će važnu i veoma aktivnu ulogu imati sredstva javnog informisanja”, rekao je Ristić.
Govoreći o radu e-uprave, on je istakao da je njenim radom olakšan život svih građana i da je javna uprava postala efikasnija, dostupnija i transparentnija.
“Trenutno imamo nešto više od 2.145.000 registrovanih korisnika, tj. e-građana na portalu e-uprava koji jedinstvenim nalogom koriste na stotine različitih elektronskih usluga, pristupajući portalu e-uprava ali i mnogim drugim državnim portalima”, naveo je on.
Podsetio je i da je na portalu namenjenom strancima, pod nazivom welcometoserbia.gov.rs, omogućeno apliciranje za jedinstvenu radnu i boravišnu dozvolu, kao i za vize.
Ristić je naveo i da je zahvaljujući e-upravi do sada elektronski razmenjeno više od 210 miliona dokumenata, što znači da je ukinuto toliko odlazaka građana na šalter.
“Do sada smo zahvaljujući e-upravi uštedeli i preko 650 miliona listova papira, tj. sačuvali skoro 66.000 stabala drveća, 24 miliona kWh električne energije i više od 280 miliona litara vode”, ukazao je ministar informisanja i telekomunikacija Srbije.
On je naglasio i da izvoz IKT sektora Srbije iz godine u godinu beleži najveću stopu rasta i da je najbrže rastuća privredna grana naše zemlje, dodajući da je u 2023. izvoz IKT usluga iz Srbije bio 3,44 milijardi evra, a u 2012. svega 375 miliona evra.
Ristić je naveo i da je Srbija jedina zemlja u regionu koja je obezbedila i besplatno stavila na raspolaganje NVIDIA superkompjuter najnovije generacije svojim istraživačima u svim naučnim disciplinama.
RTV
Negativni stavovi prema migracijama sve više su se zaoštravali uoči izbora u okviru Evropske unije, koji su završeni u nedelju.
Rezultati pokazuju da oštre kritike na račun migranata, kako onih koji beže od ratova i siromaštva, tako i onih koji dolaze na Zapad zbog posla, imaju milenijalci. Slično raspoloženje dele i njihovi naslednici, odnosno generacija Z.
Anketiranje je obuhvatilo četiri generacije i pokazalo da je među milenijalcima i generacijom Z najviše onih koji imaju negativan stav prema ljudima koji dolaze izvan Evropske unije. Međutim, antiimigracijsko raspoloženje preovladava i kod baby boomera i generacije X.
Takođe, u Gardijanovoj anketi se navodi nekoliko država članica u kojima mladi pretežno gaje negativne stavove prema imigracijama, ali ima i neočekivanog generacijskog obrta.
Pre svega u Sloveniji milenijalci negativno gledaju na imigracije, njih 74 odsto, dok je kod najmlađih to raspoloženje manje izraženo.
Slična situacija je i u Francuskoj. Kod najmlađih je tek svaki četvrti protiv imigranata, dok je među najstarijima gotovo dve trećine takvih.
U Poljskoj je antiimigracijsko raspoloženje u porastu kod baby boomera i generacije Z, dok blago opada kod sredovečnih ljudi.
Najizraženije negativne stavove pokazuju Mađari, čiji je premijer u više navrata pozivao na oslobađanje od masovne ilegalne imigracije. Statistika pokazuje da u toj zemlji najstariji i najmlađi stanovnici gotovo u istom procentu dele negativno raspoloženje prema doseljenicima.
Obrazac rastućeg antiimigracijskog raspoloženja među mladima u suprotnosti je sa drugim državama članicama u kojima se kroz generacije beleži pad negativnih stavova, poput Nemačke, Italije i Španije.
Prema istraživanju koje je u martu 2022. godine sproveo Beogradski centar za bezbednosnu politiku, između ostalog se govori o narativu koji preovladava kod mladih u Srbiji prema migrantima.
U analizi stoji da stanovništvo naše zemlje uglavnom negativno reaguje na imigrante, smatrajući da se oni nalaze u boljem položaju i da država više pomaže njima nego svojim građanima. Tačnije, oni misle da migranti u Srbiji imaju privilegovani status u odnosu na domaće stanovništvo.
Nedavno je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila da se prema migrantima koji prolaze kroz Srbiju pokazuje najveći stepen distance.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje samo prošle godine izdato je više od 51.000 dozvole za rad inostranim državljanima, dok je do maja ove godine izdato oko 14.000 dozvola, dok je za isti period prošle godine strancima izdato 20.431 dozvola za rad.
Mladi iz Beograda u razgovoru za Euronews Srbija kažu da razumeju da su se migranti našli u nezavidnoj situaciji i da su priseljeni da zbog rata napuštaju svoje domove, ali kako dodaju, nemaju razumevanja za ponašanje pojedinaca na ulicama koje ocenjuju nepristojnim i, kako dodaju, bahatim.
“Nemam ništa protiv toga što su došli ovde, jer su u zemljama koje su zahvaćene ratom, ali sam protiv toga da napadaju, bilju ili kradu”, rekao je jedan od mladića.
Sa njim se slaže još jedan njegov vršnjak koji dodaje da se migranti na ulicama drže u grupi i da se često ponašaju nepristojno.
“Mislim da bi trebalo da se smanji njihov dolazak u Srbiju. Dosta ih ima tamo kod Zelenog venca i ljudi se ne osećaju sigurno. Treba da im se pomogne, ali za to mora da postoji granica”, kaže.
Međutim, još jedan mladić koji je govorio za Euronews Srbija kaže da nema problem sa činjenicom da ima dosta migranata u prestonici.
“Mislim da im je potrebna naša pomoć i da treba da im se nađemo bez obzira na sve”, rekao je.
Da su stavovi mladih u Srbiji itekako podeljeni mišljenja je i Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije. Ona je za Euronews Srbija objasnila da to pre svega zavisi od toga koji migranti su im kulturološki i tradicionalno bliskiji. Ona ističe da bi država trebalo bolje da sprovodi migracionu politiku, kako bi se smanjio negativan jaz među stanovništvom koji i dalje preovladava.
“Uglavnom mladi imaju mnogo pozitivniji stav prema nacionalnostima koje su nam kulturološki bliske, da neku distancu osećaju prema onim nacionalnostima koje u ovom trenutku, u medijskom i političkom narativu generalno nisu posmatrani kao bratski narodi, kao neko ko nam je tradicionalno istorijski dobar prijatelj, kao neko ko ne deli naše vrednosti u društvu dominantne”, rekla je.
Pejić takođe ističe da je važno da imamo na umu da je i određen broj migranata odlučio da Srbija postane njihov novi dom, i da takođe to treba da imamo u vidu.
“Moramo da imamo na umu, kada razgovaramo o ovoj temi, da je potrebno da se oni mnogo bolje integrišu u naše društvo, pogotovo oni koji ostaju, koji biraju Srbiju kao mesto destinacije, nije ih puno, ali postoje i oni potražioci azila i ekonomski migranti koji u ovom trenutku mogu da se snađu u Srbiji”, smatra.
Kaže da svaki vid nasilja teba osuditi, ali dodaje i da se ono dešava u svakom segmentu našeg društva.
“Ne možemo da kažemo da je ovo nešto što možda dominantno utiče na to da se mladi ljudi u Srbiji danas osjećaju nebezbedno”, rekla je.
Direktorka organizacije Grupa 484 Miroslava Jelačić Kojić rekla je za Euronews Srbija da je neminovno da posojtoje incidenti između migranata i domaćeg stanovništva, kao i da će ih biti i u narednom periodu, pa dodaje da je pitanje migracija u našoj zemlji pitanje pružanja zaštite, ali i bezbednosno pitanje.
“Pitanje migracija jeste bezbednosno pitanje. To jeste pitanje pružanja zaštite onima kojima je ta zaštita potrebna, ali je takođe i ekonomsko pitanje koje se može posmatrati iz ugla onoga što može predstavljati opterećenje za određenu državu koja prima migrante”, kaže ona.
Kako dodaje, pitanje migracije i migranata je široko, i treba ga posmatrati i kroz činjenicu da ljudi koji dolaze u našu zemlju razmišljaju i o ostanku u njoj.
“Važno je i pitanje ekonomskog potencijala koji ti ljudi donose. Verujem da ne možete da ne primetite poslove obavljaju migranti, tačnije da su oni vozači, dostavljači, da rade u uslužnio delatnostima. Takođe, ne vidi se da je broj incidenata naglo porastao imajući u vidu njihovu sveprisutnost u društvu Srbije. Takođe treba da razgovaramo o tome da su pre svega oni ljudi pa sve ostalo”, rekla je ona.
Kako kaže, činjenica je i da će se EU u narednom periodu tek pripremati za njihovu punu implementaciju.
“Kada pogledate da su u većini zemalja sad desničarske stranke pobedile i da je negde sve prisutnija ta antimigranska retorika, a sa druge strane vi možete primetiti da sve one teže da privuku što veći broj radne snage. To su takođe imigranti. I kod njih postoji ta potreba da se negde to pitanje razmatra na tim nivoima”, rekla je ona.
EuroNews Srbija
